Stiven Hokin, brilijantni teoretski fizičar koji je nadvladao tešku motoričku bolest umro je u sredu u 77. godini, saopštio je portparol Univerziteta Kembridž.
Hoking je umro mirno u svom domu u Kembridžu u Engleskoj. Najpoznatiji teoretski fizičar svog vremena Hoking je tako jasno govorio o misterijama svemira, vremena i crnim rupama da je njegova knjiga "Kratka istorija vremena" (A Brief History of Time) izdata 1988. godine postala međunarodni bestseler a on jedan od najslavnijih naučnika od Alberta Ajnštajna do danas.
"Bio je veliki naučnik i izvanredan čovek čiji rad i nasleđe će nastaviti da živeti još mnogo godina. Njegova hrabrost i upornost spojena brilijantnošću i humorom inspirisala je ljude širom sveta. Nedostajaće nam zauvek", napisala su u sopštenju njegova deca Lusi, Robert i Tim. Iako mu je telo napadnuto progresivnom neuromotoričkom bolešću koja onesposobljuje i ograničava kretanje i govor kada je imao 21 godinu on je zapanjio lekare i živeo s tom fatalnom bolešću više od 50 godina.
Uprkos bolesti, poznatom i kao amiotrofična lateralna skleroza (ALS) ili Lu Gerigova bolest, nastavio je naučni rad, pojavljivao se na televiziji i oženio se drugi put. Zbog bolesti progresivno mu je onesposobljeno kretnje, bio je u kolicima skoro potpuno paralizovan a govorio je preko mašine.
Mnogi su ga smatrali najvećim živim naučnikom na svetu.
Hoking je takođe bio kosmolog, astronom, matematičar i autor brojnih knjiga uključujući i kultnu "Kratku istoriju vremena" koja je prodata u više od deset miliona primeraka.
Sa kolegom fizičarem Rdžerom Penrouzom, Hoking je spojio Ajnštajnovu teoriju relativiteta sa kvantnom teorijom, da nagovesti da bi univerzum i vreme počeli sa Velikim praskom i završili sa crnim rupama. Hoking je otkrio i da crne rupe nisu sasvim crne nego puštaju radijaciju i verovatno će posle izvesnog vremena ispariti i nestati.
Hoking je izuzetno mnogo unapredio naše znanje o crnim rupama - one su singularitet u vremenu i prostoru, koji su uzrokovani masom dovoljnom da zakrivi prostor tako da je onemogućen prolazak svetlosnih talasa.
Rođen je 8. januara 1942. godine. On je 1974. sa 32 godine postao jedan od najmlađih članova Kraljevskog društva (Royal Society) najprestižnije naučne institucije u Velikoj Britaniji.
Hoking je 1979. godine imenovan za profesora matematike na Univerzitetu Kembridž, zbog koga je napustio Oksford da bi studirao teorijsku astronomiju i kosmologiju.
U telu onesposobljenom bolešću bio je izuzetno brilijatan duh, fasciniran suštinom univerzuma, njegovim procesom formiranja i načinom kako bi mogao da završi.
"Moj cilj je jednostavan. To je potpuno razumevanje univerzuma- shvatiti zašto postoji, kako postoji i zašto postoji", govorio Hoking.