Međunarodna Komisija za saradnju u životnoj sredini, koja je postavljena u okviru Severnoaeričkog sporazuma o slobodnoj trgovini, opominje da je Kanada jedna od zemalja u kojima se baca najviše hrane.
Kako se naglašava, 396 kilograma hrane baci se ili izgubi godišnje po glavi stanovnika.
Pod izgubljenom hranom podrazumeva se sve što se prospe ili pokvari pre nego što dođe do svog krajnjeg odredišta.
Ipak, najviše hrane bacaju potrošači, u proseku svako baci 170 kilograma.
Ovoliko rasipanje je veliki problem sa ekonomskog stanovišta, pošto se vrednost meri desetinama milijardi dolara, već je to i ekološki problem. Ovoliki otpad proizvodi veliku količinu gasa koji izaziva efekat staklene bašte, uglavnom na deponijama.
Komisija preporučuje da smanjivanje rasipanja hrane počne od redukovanja porcija u restoranima, pri čemu hleb ne bi trebalo da bude obavezno poslužen, da se u prodavnicama po sniženim cenama češće nude prehrambeni artikli koji su izgubili na svežini, da se rokovi upotrebe standardizuju, kao i da se unapređivanjem tehnologije prerade i transporta efikasnije sprečava rasipanje.
Potrošači, takođe, treba da budu svesni da ‘upotrebljivo do’ i ‘najbolje upotrebiti do’ ne znače isto. Roba označena sa ‘najbolje upotrebiti do’ može se bez bojazni po zdravlje naći na trpezi.
Komisija je izveštaj sačinila na zahtev sve tri zemlje obuhvaćene NAFTA sporazumom, koje su i potpisnice apela Ujedinjenih nacija za smanjivanje prehrambenog otpada na polovinu do 2030. godine.
Očekuje se da će federalna vlada u narednim mesecima doneti strategiju za ostvarivanje tog cilja.
Poređenja radi, u SAD-u se baci 415, a u Meksiku 249 kilograma hrane.
