Pravilno odlaganje otpada od izuzetnog je značaja za recikliranje, ali očigledno je da se, neretko, greši, i da zbog toga šteta može biti poprilična.
Primera radi, čak i par kašika kikiriki putera ostavljenog u teglici, ili gutljaj jogurta preostalog u pakovanju, mogu kontaminirati tonu papira i učiniti ga neupotrebljivim.
Kontaminacija je tehnički termin za materijal ili smeće ubačeno u sistem za reciklažu, koji se ne može reciklirati, od ostataka hrane u ambalaži, preko plastičnih pakovanja koja se ne mogu reciklirati, do delova odeće i boca za propan.
Mnogi gradovi, poput Toronta i Edmontona, u kojima stepen kontaminacije otpada ide i do 25 odsto, imaju problem da pročiste svoju reciklažu i stepen njene kontaminacije, ali potencijalna rešenja su skupa.
Kontaminacija je od nedavno postala mnogo značajnije pitanje, otkad je Kina, najveći svetski uvoznik materijala za reciklažu, počela da zabranjuje uvoz papira sa više od 0,5 odsto kontaminacije. To je standard koji se u severnoameričkim gradovima veoma teško postiže.
Veliki problem je i medicinski otpad, ukoliko se ne odlaže na odgovarajući način.
No, ima i gradova koji uspešnije rešavaju selekciju otpada i, samim tim, dobijaju višu cenu. U St. Džonsu, na primer, kontaminacija otpadnog materijala je svega tri odsto, a u Vankuveru 4,6, zato što od građana traže veću preciznost pri odlaganju otpada.
Građani mogu da pomognu u smanjivanju kontaminacije tako što će svu ambalažu isprazniti, isprati i pravilno odložiti.
