Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj ocenio je da je presuda koju je protiv njega donelo Žalbeno veće mehanizma u Hagu protivpravna i dodao da će preduzeti određene mere protiv nje.
Šešelj je za agenciju Beta rekao da je presuda protivpravna iz formalnog razloga jer, kako je kazao, po anglosaksonskom pravu ne može da se preinači oslobađajuća presuda u osuđujuću u toku žalbenog postupka.
"Oni su mogli da ukinu presudu i vrate je na ponovni postupak", kazao je lider radikala i dodao da si drugostepenu presudu protiv njega doneli oni koji ga "nikada u životu i nisu videli".
Prema njegovim rečima, u Hrtkovcima nikada nije bilo sistematskog i rasprostranjenog napada na civilno stanovništvo.
"Raspostranjen i sistematski napad je kada artiljerija tuče, kada minobacači pucaju. Nijedan Hrvat nije proteran sa područja Vojvodine, nego su svi prethodno zamenili stanove i kuće i prošli mnogo bolje od Srba", rekao je on.
Šešelj je kazao da je "veoma ponosan na sve pripisane ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i da je spreman da ih u budućnosti višestruko obnovi".
Međunarodni sud u Hagu pravosnažno je osudio Šešelja na 10 godina zatvora zbog podsticanja i počinjenja progona Hrvata u selu Hrtkovci u Vojvodini, 1992. godine.
Apelaciono veće suda konstatovalo je da je Šešelj kaznu već odslužio, jer je u pritvoru u Hagu bio od 2003. do 2014. godine.
Veće je u svim drugim aspektima odbacilo žalbu tužilaca na prvostepenu presudu kojom je Šešelj bio oslobođen krivice na zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Pravosnažnom presudom potvrđeno je da nije postojao udruženi zločinački poduhvat trajnog i nasilnog uklanjanja Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, koje bi bile uključene u novu državu pod srpskom kontrolom.
Po optužnici, na čelu tog poduhvata bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a jedan od učesnika bio je Šešelj.
