Milo Đukanović, koji je decenijama na čelu Crne Gore kao predsednik ili premijer, menjao se od komuniste do prijatelja super bogatih, od saveznika zlosretnog predsednika Srbije Slobodana Miloševića do čoveka koji je zemlju odvojio od Srbije i uveo je u NATO, ocenjuje Radio Slobodna Evropa.
Jedan od dvojice evropskih lidera koji su dominirali politikom svojih država duže nego predsednik Rusije Vladimir Putin, Đukanović je šest puta bio premijer i jednom predsednik Crne Gore, ostavši na vlasti uz male pauze od 1991.
Sada je, koristeći svoj oprobani recept populizama i klijentilizma, pobedio na predsedničkim izborima 15. aprila čime se okončava njegovo dvogodišnje izbivanje u ključnom momentu u istoriji jadranske zemlje.
"Đukanović je bio veštiji i manje ideološki obojen od većine političara u regionu, što mu dozvoljava da preoblikuje svoju agendu i politiku u skladu sa preovladavajućim uticajem," ocenio je Florian Bieber, stručnjak za Balkan sa Univerziteta u Gracu, za RSE.
Đukanović je 1991. sa 29 godina postao najmlađi šef vlade neke evropske države, u godini u kojoj je podržao jugoslovensku vojnu akciju protiv Hrvatske, dozvolivši crnogorskim jedinicima da učestvuju u opsadi i bombardovanju Dubrovnika i drugim razaranjima.
Nakon toga je, kada je video kuda vodi Miloševićeva politika, 1998. godine odbacio Miloševića i okrenuo se prozapadnim reformama iako je njegova država ostala spojena sa Srbijom u okviru državne zajednice.
Put započet napuštanjem bivšeg saveznika kulminirao je prošle godine krunskim diplomatskim uspehom. Crna Gora je prošlog juna postala 29. članica NATO, čime je obeležila istorijski zaokret prema transatlantskoj alijansi usred protesta opozicije i zvanične Moskve, koja se već dugo protivi dalnjem proširenju zapadane vojne alijanse, navodi RSE.
RSE dodaje da Đukanovićeva pažnja nije bila usmerena samo na inostranstvo i ocenjuje da je on vešto vodio i unutrašnju politiku, deleći opoziciju, pogotovo oko pitanja koja razdvajaju srpske nacionaliste od reformističke opozicije.
U malenoj Crnoj Gori, koja broji oko 640.000 stanovnika, razlika između poznavanja svakoga i klijentilizma je mutna, što čini ukorenjenu partijsku kontrolu lakšom za održavanje nego u velikim zemljama.
"Đukanović je bio u mogućnosti da se predstavi kao jedini garant stabilnosti u Crnoj Gori, onaj koji je ostvario nezavisnost, onaj koji je poveo Crnu Goru u NATO i kojeg podržava međunarodne zajednica bez obzira na neliberalizam u zemlji," izjavila je Vera Stojarova, docent na odseku za političke nauke na Masarikovom univerzitetu u Brnu i urednik knjige Partijska politika na Zapadnom Balkanu.
"On je u stanju da se proda bolje nego opozicija, koja nudi bolje veze sa Srbijom, protivi se NATO, evroskeptična je", liberalne stranke su podeljene, a takođe imate i manjinske partije", dodala je ona.
I dok je i dalje široko popularan,Đukanović je izgradio frakciju neprijatelja i osporavatelja koji kažu da nikada nije imao konzistentnu ideologiju osim ostanka na vlasti.
Višepartijska demokratija je uvedena u Crnoj Gori pre 25 godina ali Đukanović se stalno suočava sa optužbama za neregularnosti kao što su zastrašivanje birača i kupovina glasova, navodi RSE.
Bio je takođe pod istragom i optužen je 2008. od strane italijanskih sudija iz Barija ali su optužbe protiv njega odbačene 2009. zbog njegovog diplomatskog statusa.
Optužbe za nepotizam i sumnjive veze sa tajkunima i dalje ga prate. Neki izveštaji navode da su on i njegova porodica najveći tajkuni u državi.
Prema međunarodnom konzorciju istraživačkih novinara (ICIJ), Đukanović je sakupio bogatstvo vredno stotine miliona dolara, dok se za članove njegove porodice tvrdi da se njihovo bogatstvo meri desetinama miliona.
Kako su stekli to bogatstvo, navodi ICIJ, nije jasno.
Bez obzira na glasine, dodaje RSE, Đukanović i dalje je izgleda sposoban da pogodi prave note u još jednoj izbornoj kampanji.
Fizički dominantna osoba - visok je oko 190 centimetara - sa jakom ličnošću, Đukanović je otelotvorenje balkanske strasti koju mnogi na Balkanu traže od svojih lidera, ocenjuje RSE.
