Velike kompanije, posebno iz Evrope, mogle bi izgubiti milijarde dolara iz komercijalnih ugovora zbog odluke SAD da ponovo uvedu sankcije Iranu.
Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da povuče SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma i vrati sankcije Iranu znači da kompanije širom sveta moraju prestati da posluju s Iranom ili će se naći na meti vlade u Vašingtonu.
Kompanije i zemlje koje imaju komercijalne ugovore s Iranom imaće 90 ili 180 dana da prekinu te aktivnosti, u zavisnosti od vrste sporazuma. Moguće je da se pregovora o nekim izuzećima, ali SAD nisu navele koji bi se proizvodi ili koje zemlje kvalifikovale za to, preneo je Asošijetid pres.
Posle postizanja sporazuma Irana i šest velikih sila 2015. uglavnom su evropske kompanije počela da sarađuju s Teheranom, zbog čega bi Trampova odluka mogla posebno da pogodi stari kontinent.
"Sankcije SAD Iranu teško pogađaju kompanije iz SAD ali prevashodno evropske", naveo je na Tviteru bivši premijer Švedske Karl Bilt koji je sada kopredsednik Evropskog saveta za spoljne odnose, i dodao da su takve mere ranije bile potpuno neprihvatljive za EU.
Od američkih kompanija proizvođač aviona Boing ima najveći ugovor s Iranom, a američki ministar finansija Stiven Mnučin je rekao juče da će postojeće dozvole, kao i za Boingovog evropskog rivala Erbasa, biti poništene.
Erbas je u decembru 2016. potpisao ugovor s iranskim avioprevoznikom Iranerom o prodaji 100 aviona za oko 19 milijardi dolara na osnovu cena iz kataloga. Boing je kasnije postigao sporazuma s Iranerom za 80 aviona po katološkim cenama od 17 milijardi dolara. Zasebno je s iranskim Aseman erlajns postigao dogovor o 30 aviona za tri milijarde dolara.
Boing tek treba da isporuči avione Iranu i naveo je da će slediti odluke vlade SAD.
SAD navode da će sankcije značajno smanjiti prodaju nafte iz Irana, koja je trenutno peti svetski proizvođač tog energenta. U slučaju prodaje nafte, zemlje će imati rok od 180 dana da ukinu postojeće sporazume.
Francuski Total SA je bila najagresivnija zapadna naftna kompanije koja se vratila u Iran, potpisavši prošle godine ugovor na 20 godina u vrednosti od pet milijardi dolara.
Cene nafte naglo su porasle na najviši nivo od 2014. s očekivanjima da će nove sankcije osakatiti izvoz iranske nafte.
Francuski proizvođač automobila PSA Pežo Sitroen, koji je 2016. postigao dogovor o otvaranju fabrike u Iranu, saopštio je da ispituje posledice američke odluke i da se nada da će EU imati jedinstvenu poziciju po pitanju sankcija Iranu.
Grupa koja zastupa nemačke trgovinske interese saopštila je da će američka odluka pogoditi nemačke kompanije i pozvala EU da štiti njihove interese. Trgovina između Nemačke i Irana dostigla je prošle godine 3,4 milijarde dolara.
Sporazum Irana i šest svetskih sila potpisan u Beču u julu 2015. godine ukinuo je deo međunarodnih sankcija Iranu, dok je Teheran pristao da ograniči svoj nuklearni program.
Trgovinska razmena EU i Irana 2015. godine je iznosila 7,7 milijardi evra, a 2017. godine 21 milijardu evra.
Francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer rekao je danas da "nije prihvatljivo" da se SAD postave kao "ekonomski žandarm planete" i dodao da će krajem nedelje razgovarati s američkim ministrom finansija Stivenom Mnučinom da bi "razmotrili mogućnosti" da se kazne firmama izbegnu, preneo je Frans pres.
