Poslanik Srpske napredne stranke Darko Laketić, koji je predložen za predsednika komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana i životnu sredinu, izjavio je juče da je došlo do porasta malignih obolenja u Srbiji i da je dužnost utvrđivanje istine: da li je uzrok bombardovanje i korišćenje osiromašenog uranijuma.
Laketić je na sednici Skupštine Srbije rekao da se komisija neće ograničiti samo na radiološke efekte bombardovanja i korišćenje osiromašenog uranijuma, već i hemijske efekte, s obzirom da su bombardovana hemijska i druga industrijska postrojenja.
On je rekao da će za članove komisije predložiti poslanike i vladajuće većine i opozicije, kao i da će angažovati naučne i stručne institucije, i koristiti rezultat istraživanja Parlamenta Italije o zdravlju vojnika koji su bili na Kosovu.
Laketić je naveo i da je stupio u kontakt s medinskim institucijama "severno od Ibra".
On je rekao da su tokom akcije NATO 1999. godine korišćeni avioni A10, koji su nosili topove sa projektilima i municijom od osiromašenog uranijuma, čime je gađano 112 tačaka na teritoriji Kosova i devet drugde u Srbiji, odnosno u opštinama Bujanovac, Preševo i Vranje.
Laketić je napomenuo da će tačno utvrđivanje svih mesta gađanih osiromašenim uranijumom biti jedan od prvih zadataka komisije.
On je rekao da šteta koju je SRJ imala nikada neće biti do kraja otkriveno, i da se procenjuje između 60 i 100 milijardi dolara.
Kako je naveo, konačan broj žrtava nije u potpunosti poznat i kreće se između 1.200 do 3.000, uz više od 7.000 ranjenih.
Laketić je rekao da su dugotrajni efekti osiromašenog uranijuma na živi svet naučno evidentirani, ali je ukazao i na studije koje govore da nema negativnih efekata po zdravlje, mada je tih studija manje, a njihovo "poreklo je diskutabilno".
Laketić je čitajući naučne reference rekao da osiromašeni uranijum može izazvati oštećenja bubrega, i da se pokazao kao kancerogen tokom istraživanja na životinjama, i da izaziva rak.
On je kazao i da se uranijumska prašina vetrom može preneti daleko, te da je u danima najžešćeg bombardovanja u Grčkoj bila izmerena dvadesetpet puta veća radioaktivnost nego inače, a u Bugarskoj osam.
Laketić je dodao da prisustvo osiromašenog uranijuma u zemlji i vodi zavisi od mnogih faktora, ali predstavlja kratkotrajnu i dugotrajnu opasnost po zdravlje stanovništva.
On je na kraju izlaganja pozvao sve poslanike da glasaju za formiranje komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana i životnu sredinu, rekavši da je dužnost poslanika da utvrde istinu.
