Nomad na biciklu, Snežana Radojičić, odlučila je da u julu 2011. gogine krene na biciklu (u svojoj 44 godini), sa budžetom od 6 evra dnevno i saputnikom i partnerom Amerikancem, koga je nekoliko meseci ranije, upoznala preko sajta Crazyguyonabike.Od tad do danas traje njeno putovanje.
------------------------------------
Samo oni koji će rizikovati da odu predaleko, mogu da otkriju koliko daleko može da se ode. Živimo u divnom svetu koji je pun lepota, čari i avantura, koje možemo imati samo ako ih tražimo otvorenih očiju, jer putnički impuls je mentalna i fizička radoznalost. To je strast.
Kako sam sklona avanturama i obzirom da volim putovanja, izazove i neobične ljude, koji su dovoljno hrabri da izađu iz svoje "zone ugodnosti", link o Snežaninom putovanju, u gomili obaveštenja koja dobijam ili čitam, se probio u prvi plan. Ne samo da me je zanimalo, nego sam bila fascinirana.
Nomad na biciklu, Snežana Radojičić, odlučila je da u julu 2011 krene na biciklu (u svojoj 44. godini), sa budžetom od 6 evra dnevno i saputnikom i partnerom Amerikancem, koga je nekoliko meseci ranije, upoznala preko sajta Crazyguyonabike.
"Nikada ranije nisam putovala biciklom duže od par dana, a moje kampersko iskustvo bilo je zanemarljivo. Engleski sam govorila na osnovnom nivou. Putovali smo zajedno neko vreme a onda me je u februaru 2012. saputnik ostavio u Turskoj. Skoro istovremeno, i moj podstanar (u Beogradu) je pobegao, ostavivši mi dug od 600 evra za Infostan”, priča nam Snežana kako je sve počelo.
“Međutim zahvaljujući prilozima blogera sa B92, gde sam VIP bloger, u akciji 1 km za 1 evro, uspela sam da nastavim dalje. Takođe sam počela da pišem za magazin portala Lj-sphere, vlasnika Milana Novkovića u Londonu, i zahvaljujući tim honorarima, putovala sam prilično bezbrižno skoro pune dve godine.
Prvi put sam se zaustavila u Kambodži, na leto 2013, u nameri da pišem knjigu. Ali nije mi išlo, pa sam nastavila sa putovanjem.
Krajem 2013. godine prešla sam nepalske Himalaje, prevoj Thorung La, na visini od 5416 m. Nikad niko iz Srbije to nije uradio, a nakon mene je više njih otišlo da vozi tamo. U regionu sam opet prva koja je samostalno, bez vodiča i nosača, i agencije, prešla taj prevoj.
Godine 2014. u aprilu mesecu, prešla sam Gobi pustinju, vozeći od njenih početaka u Kini, u provinciji Unutrašnja Mongolija, do Ulan Batora u Mongoliji, u dužini od preko 1000 km (765 u Mongoliji), kao prva iz regiona koja je to uradila solo. Do sada sam prošla kroz 38 zemalja i prešla oko 53,000 km.", priča Snežana dok preko Skajpa pijemo kafu.
Krajem leta 2014, vratila sam se na Balkan, prvi put od početka putovanja. Ali samo na tri meseca, kako bih promovisala svoju knjigu "Zakotrljaj me oko sveta". Održala sam trideset dve putničke tribine u isto toliko gradova u Srbiji, Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Crnoj Gori.
Narednih godinu i po - dve vozila sam na jug Jugoistočne Azije. Provela sam devet meseci kotrljajući se po Indoneziji i stigla do Istočnog Timora, nadomak Australije.
imu 2015-6. provela sam u Vijetnamu, pauzirajući, zbog pisanja nove knjige, "Nomad (I)". Nju sam objavila na proleće 2016. i ponovo sam došla na Balkan, da bih je promovisala. Te godine održala sam pedeset tribina, po celoj bivšoj Jugi.
Po povratku na put (bicikl je u oba navrata ostajao u mestu odakle bih letela nazad, pa sam se vraćala i nastavljala gde sam stala), vozila sam kroz nekoliko zemalja, a najduže kroz Japan, punih pola godine. Zemlju izlazećeg Sunca prepedalala sam od najsevernije kotninentalne tačke do najjužnije, a zatim i Okinave.
Na proleće 2017. odložila sam planirani polazak za Ameriku zbog finansija i rešila da odem u Kinu i neko vreme predajem engleski, koji sam u međuvremenu odlično savladala (imam TOFL). Plan je bio da na leto ili jesen nastavim sa vožnjom, te sam tako odletela u Kirgiziju, u nameri da vozim Pamirsku rutu, prelazeći drugi najviši prevoj na svetu, na 4556 mnv. No na sam dan leta povredila sam kičmu. Magnetna rezonanca pokazala je da imam diskus herniju i da mi je iscurio disk u lumbalnom delu.
Tako sam leto provela 'zaglavljena' u Biškeku, savlađujući osnove AEQ kliničke metode, koju je razvio Slovenac Aleš Ernst. Zahvaljujući njegovom učenju i vežbama koje sam dobila onlajn, brzo sam opet prohodala, bez injekcija, operacije, lekova, ali nisam mogla da vozim. Ograničila sam se na stopiranje i pešačenje po Kirgiziji.
Na jesen sam se vratila u Kinu i ponovo zaposlila u školi. U međuvremenu sam se rehabilitovala i u februaru 2018. napravila sam prvu 'povratničku' turu na Tajvanu. Uspešno, bez bolova, vozila sam oko dve nedelje. Tada sam odlučila i da raskinem ugovor sa ovdašnjim poslodavcem, napravila sam novi plan i upravo krećem dalje".
Ivana Đorđević
----------------------------------
Nastavak u sledećem broju
--------------------------------------
NOMAD NA BICIKLu - II deo
NOMAD NA BICIKLu - III deo
--------------------------------------
Novine Toronto će Snežanu pratiti na svim njenim putovanjima i izveštavati vas o intersantnim događajima sa željom da daju i svoj doprinos daljem širenju ove divne priče o ženi koja je svakako vredna pažnje.
Ono što me posebno raduje je to da će Snežana od decembra 2018. biti na našem kontinentu na panameričkoj ruti, od najjužnije tačke u Patagoniji, do najsevernije na Aljasci, dužine oko 30,000 km, vreme 3 godine u kontinuitetu.
O čemu ćemo opširnije pisati blagovremeno.
U narednim brojevima lista Novine Toronto imaćete priliku da čitate delove sa Snežaninih putovanja tokom prethodnih godina.
