U Hrvatskoj je i tokom prošle godine zabeležen porast etničke netrpeljivosti i govora mržnje protiv Srba, ali taj rast nije toliko drastičan koliko je to bio u prethodnom razdoblju, saopštilo je Srpsko narodno veće (SNV).
Ta orgaizacija je tokom 2017. zabeležila 393 događaja koji uključuju etničku netrpeljivost, reviziju i negiranje istorijskih događaja, kao i uvrede, pretnje, fizičke napade i govor mržnje usmeren protiv Srba u Hrvatskoj.
"Izneti podaci, koje prikupljamo od 2014. godine, ukazuju na dalji rast takvih slučajeva. Konkretnije: lane je u proseku jednom dnevno zabeležen događaj koji sadrži elemente istorijskog revizionizma i/ili etničke nesnošljivosti prema Srbima", navodi SNV u saopštenju povodom novog broja njihovog biltena "Istorijski revizionizam, govor mržnje i nasilje prema Srbima u 2017".
SNV, međutim, ističe da taj rast ipak nije toliko drastičan koliko je to bio u prethodnom razdoblju, na prelazu iz 2015. u 2016. godinu. Tada je zabeležen porast takvih slučajeva za čak 57 odsto, što su, ocenjuje se, bile posledice šovinističke kampanje koju je predvodilo desno krilo vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) pod vodstvom Tomislava Karamarka.
U saopštenju SNV kritikuje aktuelnu koalicionu vladu Andreja Plenkovića (HDZ), koju podržavaju poslanici nacionalnih manjina, među kojima i troje srpskih, i Hrvatska narodna stranka.
Oni ocenjuju da Vlada formalno osuđuje takve pojave, ali i dalje "ne pokazuje energičnost u ukidanju antimanjinskih i proustaških manifestacija u društvu".
SNV kao primer navodi da je ploča s ustaškim pozdravom "Za dom spremni" u septembru 2017. iz Jasenovca premeštena u obližnju Novsku, a o tome je Vlada pregovarala sa zapovednikom zloglasne IDž bojne Hrvatskih odbrambenih snaga (HOS) "Rafael vitez Boban", koja nosi ime ustaškog zločinca, Markom Skejom i bivšim gradonačelnikom Osijeka i predsedikom ekstremno desne Hrvatske stranke prava Antom Đapićem.
"Osim vidnog prisustva manifestacija kojima se Srbima želi poručiti da oni, kao ni njihova kultura, jezik i pismo, a ponajmanje političko delovanje, nisu dobrodošli u Hrvatskoj, zastrašujuće je i to da su takve pojave u našem društvu prisutne do te mere da su postale gotovo prećutno prihvaćene", upozorila je nacionalna koordinacija veća srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj.
Ocenjuje se da će zbog toga izvršna i zakonodavna vlast, kao i pravosudna tela, morati da ulože znatno više napora da bi zaustavili dalji porast takvih pojava i suzbili ih.
