Evropska komisija usvojila je u sredu propis koji bi trebalo da omogući suprotstavljanje ekstrateritorijalnih posledica američkih sankcija po evropske kompanije koje žele da investiraju u Iranu posle istupanja Vašingtona iz nuklearnog sporazuma s Teheranom.Taj evropski propis, nazvan "zakon o blokadi", smišljen je 1996. da bi se zaobišao američki embargo Kubi, ali nikada nije upotrebljen.
Da bi se primenio na iranski slučaj, bilo je potrebno da se produbi i izmeni.
Evropska komisija je navela da države članice i Evropski parlament imaju dva meseca da iznesu primedbe.
Saopšteno je da će "ako ne bude primedbi" propis stupiti na snagu "najkasnije početkom avgusta, kada prva serija američkih sankcija" počne da deluje.
"Zakon o blokadi" zabranjuje evropskim firmama da se prilagođavalju ekstrateritorijalnim - vanevropskim efektima američkih sankcija pod pretnjom kazni koje određuje svaka članica EU.
Takođe, firmama se nudi kompenzacija za svaku štetu pretprljenu od sankcija i poništava u EU posledice odluka stranih sudova zasnovanih na sankcijama.
Taj propis je u tom smislu korisniji malim i srednjim preduzećima koja nemaju mnogo veza sa SAD, nego velikim kompanijama koje rešenje traže pregovorima sa Vašingtonom o izuzeću iz američkih sankcija.
Francuska, Nemačka i Velika Britanija su danas zatražile od SAD da njihove kompanije u Iranu budu izuzete od sankcija.
Evropska komisija je danas takođe izmenila propis da bi Evropskoj investcionoj banci omogućila da podrži evropske investicije u Iranu, pre svega malih i srednjih preduzeća.
