Lekari kliničari i istraživači, okupljeni na međunarodnoj konferenciji Global hepatitis samit u Torontu, kažu da bi sva deca u Kanadi trebalo na rođenju da se vakcinišu protiv hepatitisa B, kako bi se sprečilo da kasnije u životu obole od bolesti jetre opasne po život.
To je praksa koju preporučuje i Svetska zdravstvena organizacija, pošto i najmanja deca deca mogu, u igri ili u kontaktima, doći u dodir sa virusom koji se prenosi putem krvi i telesnih tečnosti. Lekari ističu da bi pravovremena vakcinacija, odnosno ona primenjena u najranijem uzrastu, mogla da smanji broj dece obolele od hepatitisa B skoro na nulu i da spreči da ona kasnije u životu boluju od posledica hronične infekcije.
Trenutno se u većini provincija i teritorija deca vakcinišu mnogo kasnije, izuzev na Ostrvu princa Edvarda i Jukonu, gde je to od navršena dva meseca, i Nju Brunsviku, Nanavutu i Severozapadnim teritorijama to može da se uradi odmah po rođenju.
Virus napada jetru i izaziva upale, a kasnije i ožiljke, koji mogu dovesti do prestanka rada jetre, ciroze ili raka. Ukoliko se dete inficira, verovatnoća da će umreti od posledica hepatitisa B je oko 25 odsto, ako se bolest ne dijagnostikuje i ne leči kasnije u životu. Zbog toga se hepatitis B naziva tihim ubicom.
