Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zatražio je održavanje posebne sednice Narodne skupštine na kojoj bi se povukao izvešatj Komisije Vlade Republike Srpske iz 2004. godine o dešavanjima u Srebrenici u julu 1995. godine.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović sazvao je za ponedeljak sednicu Kolegijuma Narodne skupštine za utvrđivanje dnevnog reda i termina održavanja posebne sednice. Dodik je nedavno najavio da će tražiti da Narodna skupština Republike Srpske poništi raniji Vladin izvještaj o događajima u i oko Srebrenice koji su se desili od 10. do 19. jula 1995. godine.
Kao razlog je naveo to što su "Majke Srebrenice" nedavno predale nemačkom tužilaštvu spiskove pripadnika tadašnje Vojske Republike Srpske, koji su bili angažovani na području Srebrenice.
Dodik je još naveo da je izveštaj Komisije za Srebrenicu urađen pod velikim pritiskom tadašnjeg Visokog predstavnika u BiH Pedija Ešdauna.
Predsednica Udruženja "Majke Srebrenice" Munira Subašić je 9. jula u Srebrenici nemačkom tužiocu predala spisak od 22.000 osoba, navodeći da se te osobe dovode u vezu sa genocidom u tom gradu u julu 1995. godine.
Ona je navela da je spisak od 22 hljade osumnjičenih "napravila Vlada RS" u izveštaju Komisije o događajima u i oko Srebrenice u julu 1995. godine.
Komisija Vlade RS o događajima u Srebrenici u julu 1995. godine formirana je na osnovu odluke Doma za ljudska prava BiH.
Dom za ljudska prava BiH zatražio je od Vlade RS da objavi sve informacije koje poseduje, a koje se odnose na sudbinu i mesta gde se nalaze nestali, zatim da otkrije "sve informacije koje se odnose na lokacije pojedinačnih i masovnih primarnih i sekundarnih grobnica žrtava događaja u Srebrenici koje nisu ranije obelodanjene".
Od Vlade RS je zatraženo i da"sprovede potpunu, svrsishodnu, temeljnu i detaljnu istragu o događajima koji su doveli do utvrđenih kršenja ljudskih prava, kako bi članovi porodica i javnost saznali za ulogu RS u masakru u Srebrenici jula 1995. godine, za njene kasnije pokušaje da prikrije ove činjenice, te za sudbinu i mesto gde se nalaze lica nestala u Srebrenici u julu 1995. godine".
Vlada RS je u junu 2004. godine usvoila izveštaj Komisije o Srebrenici, a tadašnji predsednik RS Dragan Čavić obratio se javnosti navodeći da je "srebrenička tragedija crna stranica istorije srpskog naroda".
"Učesnici ovog zločina ne mogu se opravdati nikome i ničim. Onaj koji je činio ovakav zločin, i pritom se možda pozivao na narod kome pripada po imenu i prezimenu, činio je zločin i prema vlastitom narodu", istakao je tada Čavić.
Čavić je tada pozvao na utvrđivanje istine o Srebrenici, upozorivši da "ako je sami ne utvrdimo, istinu će nam utvrđivati drugi", pozivajući i na kažnjavanje svih pojedinaca koji su počinili zločine, uz tvrdnju da krivica ne može biti kolektivna.
U izveštaju Komisije navedeno je da su u području Srebrenice u julu 1995. godine "učinjeni zločini velikog obima grubim kršenjem međunarodnog humanitarnog prava", kao i da je Republika Srpska iskazala odlučnost da se suoči sa istinom o događajima iz proteklog tragičnog sukoba na prostoru Bosne i Hercegovine.
"Vlada Republike Srpske je opredeljena i preduzima odlučne korake da se pred lice pravde izvedu sva lica koja su počinila ratne zločine. Nijedan zločin, bez obzira ko ga počinio, ne sme ostati nekažnjen", navedeno je, između ostalog, u izveštaju.
Sadašnji predsednik RS Milorad Dodik, koji traži da se poništi Izveštaj Komisije o Srebrenici, 2008. godine je izjavio da se u Srebrenici desio genocid.
"Ja znam savršeno šta je bilo. Bio je genocid u Srebrenici. To je presudio sud u Hagu i to je neosporna pravna činjenica", rekao je Dodik gostujući 2008. godine u Centralnom dnevniku sarajevske Face TV.
