Dva pariska muzeja posvetila su izložbe španskom umetniku Pablu Pikasu, jednom od osnivača moderne umetnosti koji je inicirao novu ideju remek-dela.
Muzej Pikaso u Parizu nudi poseban osvrt na rad majstora umetnosti preminulog pre 45 godina, dok drugi pariski muzej Orsej nudi izložbu i plavom i ružičastom periodu Pikasa.
"Sa Pikasom je nastala nova zamisao o geniju. Nije samo reč o osobi sa izvanrednim talentom u svojim gestovima, već o osobi kojoj je dovoljno samo par poteza četkicom da nastane pravo umetničko delo", rekla je Frans presu Emili Buvar, kustos pariskog nacionalnog muzeja posvećenog Pikasu.
U tom muzeju do 13. januara posetioci mogu da se dive retrospektivi velikih Pikasovih radova kao što su "Harlekini" (1923), "Ples" (1925) i "Žene i njihove toalete" (1937) koje svedoče o rađanju remek-dela u bogatom opusu umetnika.
"Pikaso je proveo ceo život u dekonstrukciji akademskog pojma remek-dela. Umetnik je u svom kreativnom radu želeo da izađe iz uobičajene hijerarhije slikarstva i vajarstva", rekla je Emili Buvar.
Prema njenim rečima, delo "Devojke iz Avinjona" (1907) predstavlja izlazak iz forme klasičnog dela. Delo se više ne oslanja na realnost već je delo samo za sebe.
Izložba nudi putovanje u rad umetnika kroz 100 crteža, slika i skulptura. Većina dela potiče iz muzeja ili su pozajmljene iz drugih kulturnih institucija, kao što su muzeji u Londonu, Barseloni, Bazelu, Malagi i Njujorku.
Muzej Orsej sa svoje strane i u sklopu obeležavanja 45 godina od Pikasove smrti, nudi izložbu o plavom i ružičastom periodu umetnika od 1900. do 1906.godine.
Posle Pariza gde će izložba trajati do 6. januara 2019. ista Pikasova dela će biti predstavljena u Švajcarskoj, od 3. februara 2019.
Na jugu Francuske u toku je izložba o Pikasu kao umetniku na keramici.
Pablo Pikaso (1881-1973) bio je svestrani umetnik - slikar, vajar, crtač i grafičar, jedan od najvećih u 20. veku, koji je proveo polovinu svog života u Francuskoj. On je uz Žorža Braka, jedan od osnivača kubizma.
Smatra se jednim od najvećih i najplodnijih slikara svih vremena. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, napravio je oko 13.500 slika, 100.000 grafika, 34.000 ilustracija za knjige i 500 skulptura. Ukupna vrednost njegovog opusa je 1973. godine, kada je umro, procenjena na 750 miliona dolara.
Pikasove najpoznatije slike su pored monumentalne "Gernike" (1937) i dela "Devojke iz Avinjona" (1907), platna koji se smatra prvim kubističkim delom, i "Dete sa golubicom u rukama" (1901), "Porodica akrobata" (1905), "Akt" (1910), "Žena sa gitarom (1911-1912), "Violina" (1914) i "Ogledalo" (1932).