Poljsko državno rukovodstvo obeležilo je u nekoliko poljskih gradova 79. godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata.
Podsećanjem da je Poljska bila prva žrtva fašističke Nemačke 1. septembra 1939. godine, a da je zatim zemlju 17. septembra rasparčao i Sovjetski Savez i ispostavljanjem prvih proračuna parlamentarne komisije koliko su koštala ratna razaranja, poljski državni vrh je u Gdanjsku, Vjelunju i Tčevu u zoru obeležio 79 godišnjicu izbijanja rata.
U Drugom svetskom ratu život je prema dosadašnjim procenama izgubilo oko šest miliona građana Poljske a specijalna Komisija poljskog parlamenta za reparacije od Nemačke iznela je u petak procenu da je 5.136.000 njih stradalo od nemačke ruke. U taj broj nisu uračunate žrtve sovjetske okupacije i masakra na zapadu današnje Ukrajine od strane ukrajinskih nacionalista.
"Oko 70 odsto žrtava su žitelji gradova, pobijeno je 90 odsto poljskih Jevreja. Najveće gubitke pretrpeli su gradovi Varšava, Lođ, Bjalistok, Lublin i Krakov", kazao je istoričar Konrad Vnenk.
Materijalna razaranja najmasivnija su bila u Varšavi i prema najnovijim procenama Komisije od ukupnog računa Hitlerovoj Nemačkoj od 12 milijardi evra samo za pretvaranje poljskih gradova u ruševine, 8,5 milijardi evra u prerčunu otpada na Varšavu.
"Štete u drumskom saobraćaju procenjene su na 6,9 milijardi evra, u železničkom na 16 milijardi evra, a štete u poljoprivredi dostigle su 12,6 milijardi evra", kazao je profesor Tehničkog univerziteta u Varšavi Mječislav Pristupa.
Ovo su, prema rečima šefa Komisije, poslanika vladajuće stranke Pravo i Pravda Arkadijuša Mularčika samo uvodne procene, a ceo izveštaj o ratnim gubicima i štetama od razaranja, koji treba da posluži kao osnova da Poljska od današnje Nemačke, a možda i od Rusije, zatraži ratne reparacije, biće predstavljen naredne godine.
Tačno u 4 sata i 45 minuta, kada su pre 79 godina prve salve sa nemačkog bojnog broda Šlezvig-Holštajn na poljski garnizon na poluostrvu Vesterplate u luci Gdanjsk na Baltiku otpočele Drugi svetski rat, odata je pošta braniocima tog malog garnizona i vojnicima koji su poginuli u Drugom svetskom ratu.
"Poljski vojnici su tu, na ovom komadiću zemlje branili našu nezavisnost od prvog dana Drugog svetskog rata. Navalile su na Poljsku varvarske armije maltene sa svih strana. Ali oči u oči sa tom strašnom silom poljski vojnici i poljsko društvo od prvih dana menjali su sudbinu sveta, branili su slobodan svet od neprijatelja slobode, neprijatelja Poljske, neprijatelja Evrope", kazao je u zoru ispred Spomenika braniocima Vesterplate premijer Moravjecki.
Premijer, ali i predsednik Andžej Duda koji je godišnjicu obeležio u zoru u Tčevu, apelovali su na pomirenje u današnjem duboko polarizovanom poljskom društvu jer samo tako Poljska više neće biti izložena komadanjima, kao u Drugom svetskom ratu kada su je rasparčale Hitlerova Nemačka i Staljinov Sovjetski Savez a predsednik Duda je 1. septembar, upad Nemačke i 17. septembar, upad Sovjetskog Saveza 1939. godine u Poljsku nazvao crnim mrljama na mapi 100-godišnjice nezavisnosti Poljske.
Premijer Moravjecki je pozvao sve neistomišljenike vladajućih konzervativaca da na Dan nezavisnosti 11. novembra krenu svi zajedno u Marš nezavisnosti Varšavom koji, inače, svake godine organizuju radikalni poljski nacionalisti i ekstremisti a građanski aktivisti uz skandiranje "fašizam neće proći" i "Poljska slobodna od fašizma" pokušavaju sedeći na ulici da ih zaustave.
Gradonačelnik Gdanjska u kome je na vlasti poljska liberalna opozicija, Pavel Adamovič upozorio je na Vesterplate da je 1. septembra 1939. godine tu poljski vojnik prvi put stao u odbranu evropskih vrednosti - slobode i demokratije a da je završnicu poljskih sukobljavanja sa totalitarnim režimima donela tek 1989. godina i pad komunizma u celoj Evropi.
"Znali smo tada da nema veće opasnosti za ljudsku slobodu nego prisvajanje vlasti od strane jedne grupe, nego politička volja koja se izdiže iznad zakona. Naš cilj bila je ujedinjena Evropa. Danas, međutim, vidimo kako sve to odlazi u prošlost. Osporava se pravna država a čak i naše prisustvo u Evropskoj uniji", kritikovao je Adamovič današnje poljske vlasti.
Gradonačelnik Gdanjska apelovao je da patriotizam Poljaka bude odgovoran, da spaja a ne da deli, da miri a ne da poziva na osvetu, da prvenstvo u javnom životu daje zakonima a ne sili, poverenju a ne netrpeljivosti, istini a ne laži.
