Institut Houv u svom izveštaju tvrdi da je Kanada jedna od omiljenih destinacija za sve koji žele da ‘operu’ novac i tako prikriju krivična dela. Procenjuje se da je, zahvaljujući blagom režimu, ‘oprano’ između 5 i 100 milijardi dolara.
Naglašava se da su na ovim prostorima mnogo blaži propisi za sumnjive vlasnike spornih korporacija, nego oni koji se primenjuju za građane u svakodnevnom životu.
Napominje se, na primer, da je za dobijanje izvoda iz matične knjige rođenih, za člansku kartu biblioteke ili za dobijanje bankovnog računa, potrebno mnogo više podataka za identifikaciju, nego što ima pravila koja uređuju korporacije.
Posebne kritike se upućuju zbog izuzimanja brokera sa tržišta nekretnina i drugih da identifikuju vlasnike nepokretnosti, čime se još više uvećava rizik od pranja novca na vrlo prometnim tržištima, kakva su u Torontu i Vankuveru.
Izveštaj poziva da se stvori centralni, svima dostupan i na državnom i provincijskim nivoima usaglašen registar, sa informacijama o stvarnom vlasništvu nad korporacijama.
Vlada najavljuje da će od 2021. godine propisi biti pooštreni.
