Oštro upozorenje savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džona Boltona, Međunarodnom krivi-čnom sudu (ICC-MKS) i svima koji sarađuju sa njim samo je poslednji javni napad na tribunal koji je inače pod neprekidnim pritiskom od početka rada, ocenjuje Radio Slobodna Evropa (RSE).
Podsećajući na Boltonovu izjavu od 10. septembra RSE navodi da je on u suštini zapretio da će Vašington uvesti sankcije protiv sudija i tužilaca MKS ako nastave sa istragom o ratnim zločinima koje su navodno počinili Amerikanci u Avganistanu.
"Mi ćemo zabraniti njihovim sudijama i tužiocima ulazak u SAD", rekao je Bolton.
Portparolka Bele kuće, Sara Hakabi Sanders je objasnila da je Boltonova reakcija usledila pošto je Međunarodni krivični sud rekao Vašingtonu da su "na ivici" objavljivanja odluke o mogućim istragama u Avganistanu. "Mi stavljamo do znanja našu poziciju pre nego što donesu odluku", rekla je Sanders novinarima u ponedeljak.
Zapravo, navodi RSE, očekivana odluka trebalo bi da odobri vođenje istrage o navodnim razaranjima, ali bi takođe mogla obuhvatiti i slučajeve u kojima su američki islednici optuženi za torturu zatvorenika u Avganistanu, kao i na takozvanim "crnim mestima" u Poljskoj, Rumuniji i Litvaniji.
Bolton kaže da će Trampova administracija "koristiti sva neophodna sredstva da zaštiti" građane SAD i nejihovih saveznika od nepravdnog procesuiranja od strane ovog nelegitimnog suda".
"Ovaj predsednik neće dozvoliti da američke građane procesuiraju strane birokrate, i neće dozvoliti drugim nacijama da nam diktiraju šta će biti naša sredstva samoodbrane", rekao je Bolton.
Međunarodni krvični sud je prvi svetski stalni sud koja ima jurisdikciju da procesuira pojedince prema međunarodnom zakonu za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.
Osnovan je 2002. kao jedna međuvladina organizacija u Hagu, u Holandiji, po ugovoru poznatom kao Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda.
Sud nadgleda skupština od 123 zemlje koje su ratifikovale Rimski statut. Članice koje su ga potpisale uključuju celu Južnu Ameriku, gotovo celu Evropu, veći deo Oceanije i polovinu Afrike.
Još 31 zemlja je potpisala, ali nije ratifikovala Rimski statut. Četiri od tih zemalja potpisnica - SAD, Rusija, Izrael i Sudan obavestile su UN da više ne nameravaju da postanu punopravne članice.
Ukupno 41 članica UN nije potpisala Rimski statut, a među njima su Kina i Indija.
SAD se nikada nisu u potpunosti pridružile sudu i neprekidno su se opirale ovlašćenju da jedan međunarodni sud može teretiti američku vojsku i političke lidere prema međunarodnom pravu, pre svega zbog zabrinutosti da bi američki vojnici ili civilni lideri mogli biti izvedeni na suđenje, bez američke ustavne zaštite, od strane nekog antiamerički orijentisanog tužioca, u sudu u kojem nema američkih sudija.
Umesto toga, ratni zločini i zločini protiv čovečnosti se procesuiraju u američkim sudovima prema zakonu koji nosi naziv Akt o ratnim zločinima iz 1996, koji se odnosi ili na žrtve ili počinioce navodnog ratnog zločina prema američkim građanima ili američkim vojnicima.
Tokom 1990-ih, pre nego što je uspostavljen MKS, pregovarači iz administracije tada-šnjeg predsednika Bila Klintona su tražili da se Savetu bezbednosti UN da ovlašćenje da pregledaju slučajeve Međunarodnog krivičnog suda. Takva zaštita u Rimskom statutu bi omogućila SAD i drugim stalnim članicama Saveta bezbednosti pravo veta na slučajeve kojima se protive.
Druge zemlje su, međtim, odbile da se saglase sa takvim merama.
Globalni politički forum, nevladina organizacija za monitoring rada UN smatra da je to momenat u kojem je Vašington počeo da "vodi kampanju za slabljenje i podrivanje MKS".
Administracija predsednika Dđordža Buša aktivno je radila na tome da onemogući ovaj sud da dobije jurisdikciju nad SAD i njihovim građanima, a to su radili tako što su pregovarali bilateralni sporazum sa oko 100 drugih država da osiguraju da će američki građani imati imunitet od procesuiranja od strane MKS.
Administracija predsednika Baraka Obame je preduzela korake saradnje sa Međunarodnim sudom tako što su uzeli učešća u upravljačkim telima suda i obezbeđivali podršku za tekuće sudske procese.
Najnovija pretnja Trampovog savetnika Boltona da će uvesti sankcije protiv sudija i tužilaca Međunarodnog suda usledila je neposredno uoči očekivane odluke predpretresnog veća o tome da li će tužioci ovog suda započeti formalnu istragu o mogućim ratnim zločinima u Avganistanu tokom poslednjih 15 godina, koja moguće uključuje i Amerikance.
Međunarodni krivični sud je 2016. saopštio da je moguće da su pripadnici američke vojske i Centralne obaveštajne agencije CIA počinili ratne zločine tako što su mučili zatvorenike u Avganistanu.
U novembru 2017. tužiteljka MKS Fatou Bensouda najavila je da će od sudija Međunarodnog suda tražiti odobrenje da otvori istragu o situaciji u Avganistanu.
Bolton kaže da se Trampova administracija protivi ideji da MKS može imati veći autoritet od američkog Ustava ili američkog suvereniteta.
Bolton je takođe obećao da Vašington "neće sarađivati sa MKS". "Mi nećemo obezbeđivati bilo kakvu pomoć MKS. Mi ćemo pustiti da se MKS sam ugasi. Osim toga, zbog svih namera i svrhe, MKS je već mrtav za nas", rekao je.
Nakon Boltonovih pretnji, portparol Međunarodnog krivičnog suda Fadi El Abdallah izjavio je za Radio Slobodna Evropa u utorak, da će MKS "kao sud od zakona nastaviti da radi svoj posao neometano kao jedna nezavisna i nepristrasna institucija koju podržavaju 123 države" koje, dodao je "veruju da je sud ključan da osigura odgovornost za zločine koji su šokirali savest čovečanstva".
