Američki stručnjak za međuanrodno pravo koga je kosovska vlada angažovala kao savetnika u pregovorima sa Srbijom Dejvid L. Filips ponudio je ostavku na to mesto jer, kako je rekao, ne želi da bude deo pregovora koji će voditi rascepkavanju Kosova.
"Ne verujem da postoji efikasna strategija. Ne verujem da će ovakvo rascepkavanje pomoći Kosovu da ostvari svoje ciljeve: da bude priznato od Srbije i pet članica EU koje ga nisu priznale i da će Rusija i Kina skinuti svoj veto u Savetu bezbednosti. Ja mislim da promena granica ne bi imala za rezultat normalizaciju", rekao je Filips za Dojče vele (DV).
Filips je rekao da se zalaže za decentralizaciju, umesto podele Kosova i da problem Kosova nisu ljudska prava, već njegov status.
"Problem Kosova je Srbija. Srbija odbija da prihvati gubitak Kosova i činjenicu da je Kosovo nezavisno i suvereno. Kosovo se nikada više neće vratiti pod kontrolu Srbije. Srbija sve blokira. Ona blokira kosovske napore za globalnim priznanjem. A dokle god Srbija bude nastavila to da opstruira, ostaće van Evropske unije. Jer, u Poglavlju 35 traži se normalizacija odnosa Srbije i Kosova kao uslov za ulazak Srbije u EU", rekao je američki politikolog.
Filips je rekao da se ne zna odakle je došla ideja o promeni granica niti ko je podržava.
"Ne znamo ni da li je Vučić podržava. Znamo samo da je većina kosovskih Srba odbija, uključujući i oca Savu (Janjića). Promena granica će marginalizirati kosovske Srbe i dovesti do masovnog iseljavanja. Ne znamo ko tu ideju podržava, osim da je podržava Hašim Tači", dodao je.
Filips je rekao da Srbija traži područja severno od Ibra, kompenzaciju za svoja ulaganja i nekretnine na Kosovu, zaštitu manjina i pravoslavne kulture ali je dodao da nije video nikakav pisani predlog Srbije, nikakav zvanični zapisnik sa sastanaka.
"A šta će Kosovo dobiti za 20 odsto teritorija kojeg se odriče? To što će ga Srbija priznati? Da li će to da pokrene one članice EU koje još nisu priznale Kosovo? Šta će onda biti sa Španijom? A ni Moskva sigurno neće slušati naredbe iz Beograda. Šta će se onda dogoditi u Savetu bezbednosti? Ništa od toga ne znamo", dodao je.
Prema rečima američkog stručnjaka "pregovori se ne mogu zasnivati samo na pustim željama već moraju da budu utemeljeni u stvarnosti, vođeni uz međunarodno posredovanje, a njihovo sprovođnje mora biti kontrolisano i, ako treba, sankcionisano", a kako je dodao, ne stiče se utisak da dijalog Srbije i Kosova poštuje ta pravila.
Filips je ocenio da je promena granica "potencijalno opasana opcija", da rasprava koja se na Kosovu vodi oko podele zemlji pričinjava veliku smetnju i da nijedna nova zemlja neće priznati Kosovo dok se ta diskusija vodi, a Kosovo mora da rešava neke važne stvari - da uspostavi infrastrukturu i stabilnu vlast, kao i da suzbije korupciju.
"Ovako dalje ne može. Prošlo je mnogo godina i Kosovo mora da bude potpuno integrisano u međunarodni sistem, u evro-atlantske institucije i međunarodne organizacije poput Interpola. Da, potrebna mu je i liberalizacija viznog režima na prostoru Evropske unije", dodao je.
Filips je rekao i da nije jasno ko je na Kosovu nadležan za dijalog sa Srbijom, da li je to predsednik Hašim Tači ili neki zajednički tim u koji je uključena i Vlada, kao ni koja je uloga opozicije.
"Zatim, postavlja se i pitanje uloge američke vlade u dijalogu. Koja je njena uloga? Kakav je zvaničan stav Trampove administracije o pojedinim temama kao što je promena granica? Izjave Džona Boltona i ostalih američkih predstavnika su nejasne", dodao je Filips za DV.
