Iako je početkom iduće godine trebalo da stupi na snagu zakon o smanjivanju rodnih razlika za plate zaposlenih, sadašnja ontarijska vlada nije spremna da to ispoštuje. Zakon prvi takve vrste u Kanadi je, naime, donet u vreme kada je na čelu provincije bila liberalna vlada.
Po njemu bi bilo nelegalno da potencijalni poslodavac, na razgovoru za posao, ispituje kandidata o prethodnim zaradama, a obavezivao bi kompanije da odrede nivo zarade za sva javno oglašena radna mesta.
Zakon je, takođe, predviđao da, počev od 2021. godine, sve firme sa više od stotinu zaposlenih upoznaju provinciju sa podacima o primanjima, rodnoj i etničkoj strukturi zaposlenih.
Provincijski ministar za rad Lori Skot, napominjući da nije sporna transparentnost, već trenutak kada treba da se uvede, rekao je da se sagledava u kolikoj meri Zakon o transparentnosti primanja odgovara preduzećima i kako se može učiniti delotvornim.
Ovo je usledilo svega nekoliko dana nakon što je sadašnja vlada ukinula propis prethodne vlade o deset odobrenih slobodnih dana zaposlenima za hitne slučajeve, od čega je bilo predviđeno da dva budu slobodna.
Vlada je takođe zamrzla minimalnu satnicu na 14 dolara na sat, do oktobra 2020. godine.
Džuli Kvicinski, ontarijska direktorka Kanadske federacije samostalnih preduzeća, uz razumevanje svih problema koje bi male firme mogle imati ukoliko bi morale da isplaćuju minimalnu satnicu od 15 dolara, koja je prethodno trebalo da stupi na snagu 1. januara, ističe da se tu ne radi o minimalcu, već o svoti koja je potrebna za preživljavanje.
Ontarijski premijer Dag Ford otkazao je i pilot projekat o osnvnom dohotku, obrazlažući da se tom odlukom, na provincijskom nivou, u suštini štedi 17 milijardi dolara.
Po njegovim rečima, posao, i to naročito ako je dobro plaćen, najbolji je način da se izađe iz siromaštva.
