Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić je ocenio da je ideja "oživljavanja" zajedničke države Srbije i Crne Gore "iluzija", i da one odnose treba da zasnivaju na tome da su obe nezavisne i samostalne.
U razgovoru objavljenom u podgoričkoj "Pobjedi" Ljajić je poručio da bi crkveni velikodostojnici trebalo što manje da se upliću u politiku.
"Nema više zajedničke države, iskreno ne verujem ni da će je ikad više i biti. To što neki u Crnoj Gori i neki ekstremni krugovi u Srbiji očekuju da se ti odnosi jednog dana redefinišu, ja mislim da je to iluzija i da je bolje priznati realnost i kroz realnost graditi najbliže moguće odnose jer sve drugo bi bilo neprirodno i štetno i za Srbiju i za Crnu Goru", rekao je Ljajić.
Komentarišući izjavu patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja da je položaj Srba u Crnoj Gori kao za vreme NDH, Ljajić je rekao da bi najveća korist bila da se crkveni velikodostojnici što manje upliću u politiku, a političari ne bi trebalo da se mešaju u verska pitanja.
"To bi bio najveći međusobni doprinos jednih drugima. Nije moje da dajem bilo kakve recepte, ali da živim u Crnoj Gori, nastojao bih da kroz institucije države u kojoj živim, popravljam položaj zajednice kojoj pripadam, nijednog trenutka ne dovodeći u pitanje lojalnost državi u kojoj živim. Mislim da taj balans može da se napravi: i lojalnost narodu kojem pripadate, i lojalnost državi u kojoj živite", rekao je potpredsednik Vlade Srbije.
Povodom predloga zvaničnika iz Srbije da srpske partije u Crnoj Gori naprave koaliciju s predsednikom Milom Đukanovićem i njegovom partijom, Ljajić je rekao da "ako ste večita opozicija, nikada ne možete realizovati programske ciljeve", već je suština da se na izborima dođe na vlast da bi se tada sprovodila politika u skladu s programskim ciljevima.
"Ja mislim da je to dobra preporuka jer bi to, sasvim sigurno, relaksiralo odnose i u Crnoj Gori, smanjilo bi stepen podela koje u crnogorskom društvu postoje, ali nije moje da dajem bilo kome savete", rekao je Ljajić.
Ljajić je kazao da ne može da govori o ideji razgraničenja Srbije i Kosova, jer je bilo različitih interpretacija, već da je neophodno održivo, dugoročno rešenje.
"Nemam recept, ali mi smo kao stranka, kada je Vučić otvorio 'unutrašnji dijalog', izašli s jasnim planom rešavanja tog pitanja u tri faze. Prva faza bi se odnosila na rešavanje ekonomskih pitanja i potpuno ukidanje svih barijera između Kosova i Srbije. Rekao sam da mi plasiramo robe na Kosovo u vrednosti 500 miliona dolara. To može da ide i do milijardu da nije ovih svih barijera i prepreka. Druga faza bi se odnosila na rešavanje imovinskih pitanja, formiranje zajednice srpskih opština i rešavanje problema kulturne baštine na Kosovu", nabrojao je Ljajić.
Treća faza bi bila prijem Kosova u međunarodne organizacije, izuzev Ujedinjenih nacija. "I da vidimo šta bi Srbija dobila zauzvrat od saglasnosti da Kosovo postane deo nekih međunarodnih organizacija, osim UN. Nakon te tri faze, bila bi održana međunarodna konferencija, neka vrsta Dejtona, gde bi se u potpunosti otvorilo pitanje Kosova, odnosno tražilo konačno rešenje za taj status", rekao je Ljajić.
