U borbi protiv širenja dezinformacija i propagande pred EU i njenim članicama je težak zadatak jer moraju da se traže rešenja koja su efikasna a istovremeno u skladu sa principima zaštite osnovnih prava i sloboda, uključujući slobodu izražavanja, ocenjuje se u novom izvešaju tri evropske nevladine organizacije.
Širenje dezinformacija i propagande preko interneta, posebno na društvenim mrežama, poslednjih godina je u središtu debata zbog političkog pritiska da se na taj problem odgovori, naročito posle američkih izbora 2016. i kampanje za Bregzit.
U zajedničkom izveštaju organizacija Pristup sada (Accčess nonj), Unija za građanske slobode za Evropu (Liberties) i Evropska digitalna prava (EDRi) ukazuje se da širenje dezinformacija na internetu može da se "preklapa" sa slobodom izražavanja, pravom pojedinaca da traže i dobiju, kao i da prenose informacije i ideje svih vrsta bez obzira na granice.
Istovremeno dezinformacije mogu da štete reputaciji pojedinca i privatnosti, zaštiti ličnih podataka, ili da podstiču nasilje, diskriminaciju ili neprijateljstvo prema grupama ili pojedincima u društvu.
Ipak, baveći se tim pitanjem EU i njene članice moraju da se uzdrže od nepotrebnog mešanja i cenzure, ističu autori izveštaja.
Članice EU imaju i obavezu da podstiču okruženje koja omogućava ostvarivanje osnovnih prava, poput slobode izražavanja, uključujući zaštitu i podsticanje različitih medija i "onlajn i oflajn".
Zato se Evropska komisija i svi drugi državni i nedržavni akteri pozivaju da se angažuju u debati o rešenjima zasnovanim na dokazima, kako u smislu definisanja problema, tako i efikasnosti mera koje treba utvrditi i koje su u skladu sa principima zaštite ljudskih prava na međunarodnom nivou.
Organizacije potpisnice izveštaja traže od Komisije da počne procenu evropskog medijskog prostora i vlasništva nad medijima vezano za "onlajn" dezinformacije pre nego što preduzme nove mere.
"Na nivou EU otvorena baza podataka u formatu dostupnom javnosti doprineće transparentnosti i pomoći aktivnosti protiv 'onlajn' dezinformacija", navodi se u izveštaju.
Organizacije su analizirale Izveštaj ekspertske grupe na visokom nivou o lažnim vestima i "onlajn" dezinformacijama (HLEG izveštaj) i ukazale na neke bojazni oko predloženih rešenja.
Te bojazni se odnose na proveru činjenica od strane "nezavisne evropske mreže", s obzirom da je reč o mnogo kompleksnijem pitanju nego što izgleda.
Sumnje postoje i oko upotrebe veštačke inteligencije i naprednih tehnologija u borbi protiv dezinformacija, kao i oko pozitivnih efekata ograničavanja anonimnosti u "onlajn" sferi.
Kada je reč o kampanji "EU protiv dezinformacija" radne grupe EU Istočni Stratkom (East Stratcom) fokusirane na dezinformacije iz izvora koji se povezuju sa Kremljom ili su pro-Kremlj, ona nije dala pozitivne efekte.
Tri organizacije zato predlažu nove načine za borbu protiv "onlajn" dezinformacija i propagande - kontrolu "onlajn" manipulacija kao biznis model, sprečavanje zloupotrebe ličnih podataka na izborima i unapređenje medijske pismenosti.
U vezi medijske pismenosti, organizacije se slažu sa preporukama iz HLEG izveštaja o medijskoj pismenosti, uključujući da "medijska pismenost ne može da bude ograničena na mlade ljude, već treba da obuhvati i odrasle, kao i nastavnike i medijske profesionalce".
