Odavno se zna da pacijentima sa Alchajmerovom bolešću muzika ostaje u sećanju duže nego likovi, imena i mesta, a sada su kanadski naučnici, predvođeni Majklom Tautom, profesorom muzike i neuronauke sa Univerziteta Toronto, otkrili i zašto.
Prateći preko skenera aktivnost mozga dok pacijent sluša poznatu muziku, ustanovljeno je da se tada značajnije aktivira nekoliko oblasti, uključujući i one vezane za emocije i obradu jezika, pokreta i pamćenja. Taut objašnjava da se tada vraćaju sećanja, ne toliko zbog muzike, već zbog poznatog osećanja koje ona pruža, kao i zbog toga što ona aktivira delove mozga koji obično nisu pogođeni promenama koje bolest nosi sa sobom. On kaže da se često dešava da se osobe, čak i u relativno poodmakloj fazi bolesti, sete melodija i stihova pesama iz svoje prošlosti, kao i događaja koji ih vezuju za tu muziku.
Po rečima Tauta, ovo je prva studija koja ukazuje na mehanizme za zadržavanje muzike u dugotrajnijem sećanju, u poređenju sa drugim stvarima.
