Emitujemo listu deset najvažnijih ekonomskih događaja u Srbiji u 2018. godini, po izboru Novinske agencije Beta.
PRIŠTINA UVELA TAKSE OD 100 ODSTO NA ROBU IZ SRBIJE - Vlast u Prištini je početkom novembra uvela takse od 10 odsto na robu iz Srbije, kao i iz BiH, obrazlažući to nemerom da zaštiti domaću privredu jer ima veliki deficit u razmeni sa tim državama, pogotovo sa Srbijom. Tom merom je prekršen regionalni sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA, u okviru kojeg je i Kosovo. Posle dve nedelje te takse su uvećane na 100 odsto, što srpskoj privredi nanosi mesečnu štetu od oko 40 miliona evra. Odluka nije povučena ni posle žestokih kritika iz EU i upozorenja da Kosovo krši i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. Srbije nije uvela recipročne mere Kosovu.
RTB PRODAT KINESKOM ZIĐINU - Većinski udeo u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor, koji je do ove godine bio jedan od najvećih gubitaša u Srbiji, prodat je u septembru kineskoj kompaniji Ziđin koja ga je zvanično preuzela 18. decembra, dan nakon uplate 350 miliona dolara za obaveznu dokapitalizaciju. Ziđin je izabran za strateškog partnera RTB-a sa udelom u vlasništvu od 63 odsto u konkurenciji sa ruskom kompanijom U gold (Ju gold) koja je po zvršetku tendera saopštila da je njena ponuda bila bolja. Ziđin je ponudio biznis plan u vrednosti 1,26 milijardi dolara, u okviru koga je i 350 miliona dolara za dokapitalizaciju i izmirenje duga RTB-a od 200 miliona dolara. Kinezi su obećali rast proizvodnje i očuvanje 5.000 radnih mesta. Tenderom nije bio definisan vlasnički udeo RTB-a koji država iznosi na prodaju, pa je za pobednika na tenderu izabrana firma koja je za obaveznu dokapitalizuju tražila najmanji udeo. Kompanija Ziđin jedan je od najvećih kineski h proizvođača zlata, a druga po veličini u proizvodnji bakarne rude. Za sada je nejasno kako će se rešiti problem zagađenja vazduha u Boru i okolini kada se poveća proizvođa u borskom basenu.
IMOVINU PKB KUPILA AL DAHRA IZ UAE – Ministarstvo privrede Srbije potpisalo je početkom oktobra ugovor o prodaji imovine Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) kompaniji Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Nepokretnosti PKB u koje spada 16.785 hektara zemljišta PKB-a u opštinama Palilula, Surčin i u Zrenjaninu, objekti, oprema, rezervni delovi, kao i imovina zavisnih društava Ekolaba, Instituta PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice su prodate za 105,055 miliona evra, a vrednost stada, oko 17.000 goveda, procenjena na oko 17 miliona evra, naknadno će biti plaćena. Kritičari te transakcije najviše primedbi imali su na cenu po kojoj je prodato zemljišta koje je na domak građevinske zone, jer je PKB u blizini mosta u Borči prodavao hektar za skoro milion evra. PKB je imao 1.706 radnika, a obaveza Al Dahre je da u prvoj godini upravljanja tom kompanijom u stalni radni odnos primi 500 radnika, a u drugoj do 1.000 radnika. Al Dahra je najavila da će u naredn e tri godine investirati 30 miliona evra u unapređenje poslovanja PKB-a, dalji razvoj sistema za navodnjavanje i modernizaciju kapaciteta za proizvodnju mleka. Pored toga, Al Dahra planira da uloži dodatnih 15 miliona evra u optimizaciju poslovanja PKB-a i njenih kapaciteta da bi se postigli veći prinosi i podigao kvalitet mleka. Al Dahra posluje u Srbiji od 2014. kada je kupila 51 odsto firme Rudnap Agrar.
FRANCUSKI VANSI PREUZEO UPRAVLjANjE BEOGRADSKIM AERODROMOM - Izabrani koncesionar, francuska kompanija Vansi (Vinci Airports), preuzela je 22. decembra upravljanje beogradskim Aerodromom "Nikola Tesla" i uplatila jednokratnu koncesionu naknadu u iznosu od 501 milion evra. Vansi je postala operater tog aerodroma na period od 25 godina, dok je Republika Srbija ostala njegov vlasnik. To je najveća koncesija po vrednost (1,46 milijardi evra za koncesionu naknadu i investicije) sprovedena do sada u Srbija, a prva izdata stranim koncesionarima od 2000. godine. Ugovor o koncesiji je potpisan u martu i postupak preuzimanja aerodroma se odužio jer je Vansi čekao kredit međunarodnih finansijskih institucija za uplatu koncesione naknade. Vansi planira da aerodrom "Nikola Tesla" postane regionalno čvorište i očekuje da će broj putnika koji ga koriste (sada godišnje preko pet miliona) biti povećan tri puta tokom perioda trajanja koncesije.
ODLOŽEN ZAVRŠETAK KORIDORA 10 - Rok za završetak Koridora 10 kroz Srbiju ponovo je pomeren. Iako je najveći deo trase već završen, nadležni iz Vlade Srbije ni ove godine nisu uspeli da održe obećanje da će 2018. biti poslednja godina bez tog autoputa. Najveći incident desio se u avgustu, kada se na najkomplikovanijoj deonici kroz Grdeličku klisuru, na već završeni deo puta obrušio potporni zid, koji se prethodno tokom godine već urušavao tri puta. Veliko rušenje, koje je pokrenulo klizište ne brdu iznad puta i loše urađena drenaža, izazvalo je lavinu negativnih komentara u javnosti, a za taj incident su se međusobno optuživali projektanti i izvođači radova. Sanacija će prema pisanju medija koštati sedam miliona evra, a resorno ministrastvo je podnelo prijavu Sudu časti Inženjerske komore Srbije protiv 16 inženjera sa zahtevom da im licence budu oduzete zbog pada potpornog zida. Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćajnih korid ora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku. Gradnja Koridora 10 počela je pre više od 20 godina, a od 2008. svaka vlada je obećavala da će ga završiti. Završetak Koridora uglavnom je odlagan zbog problema sa izvođačima, neodgovarajućih projekata, eksproprijacije ili dodatnih radova.
PAD NA LISTI "DUING BIZNIS" - Srbija je po lakoći poslovanja pala za pet mesta na listi "Duing biznis" (Doing Busineš) Svetske banke za 2019. godinu i sa prethodne 48. pozicije završila na 43. mestu, među 190 zemalja. Svetska banka je navela da je glavni razlog za pad Srbije u rangiranju brži napredak drugih zemalja. U poređenju sa idealnim poslovnim okruženjem, broj bodova Srbije je porastao sa 73,13 u izveštaju Duing biznis 2018. na 73,49 u izveštaju za 2019. godinu. Srbija je najbolje pozicionirana po pribavljanju građevinskih dozvola, na 11. mestu, pri čemu je pre godinu dana bila 10, a najslabije je ocenjena oblast priključenje na elektromrežu, gde je 104. a bila je 96.
KASNI POČETAK IZGRADNjE JEFTINIH STANOVA ZA PRIPADNIKE SLUŽBI BEZBEDNOSTI - Vlada Srbije ni nakon godinu dana od najave da će početi izgradnja jeftinih stanova za pripadnike snaga bezbednosti nije počela realizaciju tog projekta. Početak gradnje je najavljivan i odlagan nekoliko puta tokom 2018. godine. Država je donela poseban zakon o izgradnji stanova za pripadnike Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, MUP-a, BIE i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i za penzionisane pripadnike snaga bezbednosti. U budžetu su izdvojena sredstva za prvu fazu izgradnje, a u Zemunu je u junu otvoren i ogledni stan na uvid svim zainteresovanim pripadnicima snaga bezbednosti. Vlada Srbije je u novembru donela odluku o osnivanju sedam preduzeća koja će se isključivo baviti izgradnjom tih stanova i koja će prestati da rade nakon realizacije projekta. Zbog važnosti projekta Vlada Srbije je u njegovo sprovođenje uključila i javna preduzeća – Srbijagas, Telekom i EPS. Pred sednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da bi gradnja trebalo da počne do 1. maja 2019. i da će se stanovi gradili najpre u Vranju i Nišu, a potom i u Kraljevu, Kragujevcu i Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu i Beogradu. U prvoj fazi predviđena je gradnja 8.086 stanova, veličine od 32 i 92 kvadratna metra, po ceni ne većoj od 500 evra po kvadratu. Za subvencionisane stanove do sada se prijavilo više od 23.000 propadnika snaga bezbednosti. Najavljeno je da će učešće države u podizanju oko dva miliona kvadrata biti 250 miliona evra.
SRBIJA SKLOPILA NOVI, SAVETODAVNI ARANŽMAN SA MMF - Međunarodni monetarni fond (MMF) je u julu odobrio Srbiji novi program "Instrument koordinacije politika" (PCI), poznatiji kao "čuvarkuća", osmišljen s ciljem da obezbedi okvirnu politiku za zemlje koje ne zahtevaju finansijsku podršku. Predviđeno je da aranžman traje 30 meseci, kada će MMF imati savetodavnu, a ne kontrolu ulogu u Srbiji i pomagaće u sprovođenju dogovorenih reformi. Prethodni trogodišnji aražman sa MMF-om je istekao u februaru ove godine a Srbija nije koristila odobrenu finansijsku pomoć od 1,1 milijarde evra.
TELEKOM KUPIO KOPERNIKUS - Kompanija Telekom Srbija koja je u većinskom državnom vlasništvu kupila je početkom novembra kablovskog operatora Kopernikus Tećnology čime je povećala svoju televizijsku korisničku bazu za oko 30 odsto i učešće na tržištu televizije za sedam odsto. Kopernikus je imao više od 200.000 televizijskih i internet korisnika u 60 gradova Srbije i pruža usluge televizije, interneta i fiksne telefonije. Suvlasnik Kopenikusa bio je Srđan Milovanović koji je početkom decembra za 180 miliona evra od grčke Anatena grupe kupio televizije Prva i O2. Milovanović. Njegov brat je poverenik Srpske napredne stranke u Nišu, a izjavio je da neće menjati uređivačku politiku tih televizija.
UKINUT ZAKON O PRIVREMENOM UMANjENjU PENZIJA - Zakon kojim su penzija u Srbije bile umanjene od novembra 2014. godine, kao mera fiskalne konsolidacije, ukinut je u septembru, ali penzionerima nije vraćen deo penzije koji im je bio umanjen. Istovremeno su usvojeni novi propisi za uvećanje penzija u 2019. godini, odnosno ukinuta je formula po kojoj su se penzije usklađivale sa rastom inflacije i bruto domaćeg proizvoda (BDP), a Vlada je sebi dala pravo da u skladu sa stanjem u budžetu odlučuje da li će i koliko uvećavati penzije.
