Dugo smo čekali da se ponovi atmosfera u Air Canada Centru (sada Scotia Bank Areni) sa početka ovog veka, kada su Vlade Divac i Peđa Stojaković svojim igrama protiv Raptorsa oduševljavali mnogobrojne sunarodnike. Toronto je bio poznat po tome što su Kingsi ovde imali najveću podršku van Sakramenta a srpske zastave, dresovi Srbije i Kingsa bili svuda naokolo. Ta atmosfera, ili makar delić iste, se osetio ponovo prilikom gostovanja novih Sakramento Kingsa a razlog su opet dvojica srpskih košarkaša - Nemanja Bjelica i Bogdan Bogdanović. Sa Bjelicom nismo imali prilike da porazgovaramo ali je zato Bogdan bio spreman da odvoji vreme za naš list "Novine Toronto" i u maniru fino vaspitanih, beogradskih šmekera, pokaže klasu i van terena. Prva tema našeg razgovora je morala da bude sećanje na nekadašnje asove Kingsa i njihova legendarna gostovanja u Torontu. Zanimalo me je da li su Vlade i Peđa spominjali našem reprezentativcu kako je to nekad izgledalo.
"Pričali su, kako da ne (uz osmeh odgovara Bogdan). Toronto im je bio jedan od najomiljenijih gradova u kojima su igrali, što zbog velikog broja naših navijača ali i zbog toga što Toronto ima dosta da ponudi, od restorana, naših mesta a i uopšte grad u kome čovek ima šta da vidi. Spominjali su naše zastave i dresove svuda po areni i kako su ih naši zemljaci zdušno bodrili. Naravno oni su tada pobeđivali i igrali lepu košarku a delom i zbog toga je bilo više navijača Kingsa nego što je trenutno na gostovanjima. Iskreno se nadam da će naša generacija uspeti makar da se približi tom fenomenu koji je pratio Vladu i Peđu tih godina".
Već na pola NBA sezone Kingsu su ostvarili rezultate koji su iznad očekivanja. Sa učinkom od 24 pobede i isto toliko poraza, mladi tim Kingsa je nadomak plejofa, što je za mnoge veliki uspeh. Vlade Divac, kao predsednik kluba, odlučio je da postavi dugogodišnji plan obnove kluba iz Kalifornine i zbog toga krene sa relativno mladom i neiskusnom postavom koja je ipak pokazala da ova godina nije namenjena samo za uigravanje i sticanje iskustva. Vlade ima znanje i iskustvo kako bi ove Kingse doveo jednog dana na put starih Kingsa.
"Slažem se da je ova sezona za nas trenutno uspešna i pored toga što ima da se igra još dosta. Generacija Vlade i Peđe je opet bila iskusnija, uigranija i bila spremna da osvoji NBA prsten, dok smo mi tek na početku tog puta. Mi imamo još mnogo toga da uradimo, pa opet i da se sklope neke kockice kako bi smo čak i mogli da pomislimo da priđemo jednog dana starim Kingsima".
Bogdan je u Sakramento došao kao iskusan i uspešan evropski košarkaš sa pregršt trojefa i priznanja. On sam priznaje da je američka košarka nešto drugo i da je za uspeh u NBA važna još veća individualna priprema preko leta tj. odmora koji igrač ima tokom letnjih meseci.
"Cela filozofija američke košarke je zasnovana na tome da se igrač što bolje spremi pred početak sezone kako bi mogao da iznese svih 80 i više utakmica ali i poboljša u odnosu na prethodnu sezonu. Moji suigrači, kao i ja, smo naporno radili tokom celog leta i sad se vide plodovi tog rada. Ja sam konkretno najviše radio na mojoj fizičkoj spremi, driblingu i šutiranju iz driblinga. Za kondiciju sam radio sa mojim trenerom iz Fenerbahčea Batom Zimonjićem u koga imam najviše poverenja i koji mi pomaže da sasvim spremno uđem u svaku sezonu"
Osim fizičke spremnosti NBA igrači moraju da budu jaki i na psihičkom nivou kako bi uspeli da iznesu breme pritiska koji nosi duga sezona, konstantna zainteresovanost medija i javnosti, očekivanja menadžmenta. Ako se tu zadese i povrede, onda ta mirnoća, odnosno psihofizička spremnost je još važnija. Bogdan je upravo imao peh sa povredom prošlog leta.
"Nažalost, povreda me je zadesila pred početak sezone i možda sam mogao i ranije da se vratim ali mentalno nisam bio spreman. Imao sam previše straha da se povreda ne vrati ali sada je sve na svom mestu. Osećam se još bolje i sigurnije nego pre povrede".
Dolazak u NBA za njega nije bio previše stresno jer je sa Partizanom i Fenerom igrao Evroligu dugi niz godina, koja je po kvalitetu odmah iza NBA lige. Ipak činjenica je da se ni najiskusniji evropski igrači neki put ne snađu u najjačoj ligi sveta. Bogdan ima zanimljivo mišljenje o receptu za uspeh sa ove strane ‘bare’.
"Iskustvo je presudno. Nekome treba par utakmica, nekome par meseci a opet pojedinim igračima NBA uopšte neće ‘ležati’. Saigrači takođe dosta pomažu kao i rukovodstvo. Dosta mi znači Nemanjino prisustvo i njegovo dosadašnje iskustvo. On mi je kao stariji brat i baš kada je potpisivao za Kingse smo se čuli i obojica bili presrećni što ćemo imati nekog u timu ko priča isti jezik, razume iste šale i naći se tu kad zatreba. Isto tako Vlade mi pomaže najviše sa uputstvima van i oko terena, Peđa sa savetima na terenu.
Dolaskom u Ameriku promenio mi se i stil života, ishrana, i krug ljudi ali opet sam srećan da imam njih trojicu koji su mi pomogli da se na to sve lakše priviknem. Mada iskreno nedostaju mi prijatelji, domaća kuhinja, porodica, taj način života koji je jedinstven u Srbiji".
I pored toga što su mnogi evropski košarkaši igrali u Evropi ili znaju šta ih očekuje dolaskom u NBA ligu, jedno su priče a realnost sasvim drugo. Jedino ličnim prisustvom na NBA terenu i oko njega igrač može da stekne pravu sliku.
"NBA je nešto posebno, jer čak i kada sam igrao u Evropi čuo sam od drugih igrača kako to sve funkcioniše, ali nije isto dok to ne osetite na svojoj koži. Recimo taj broj i ritam utakmica je ubitačan, posebno ako jednu ili dve noći ne spavate dobro, izađeš, ostaneš duže na telefonu i možda nećeš osetiti umor odmah ali nakon 10-15 utakmica telo počne da javlja probleme. Igrač može da izađe iz ritma, a posle je jako teško se vratiti u normalu i zato je ta rutina najvažnija za jednog igrača u NBA ligi".
Veliku ulogu u njegovom košarkaškom sazrevanju je imao i najtrofejniji evropski trener svih vremena, Željko Obradović. ‘Žoc’ je poznat kao neko ko zna da prepozna dijamante spremne za NBA ligu i onda ih u maniru najvećih juvelirskih majstora ‘izbruši’ njegovim mentorstvom, pred sam dolazak u Ameriku.
"Željko je bio najvažniji faktor za uspeh jer nas je naučio kako se pobeđuje i kako se igra na pobedu. Jako dobro ukazuje na elemente koje igrač mora da popravi tako da je to definitivno pomoglo meni i Nemanji pre dolaska u Ameriku. Poznat je po tome što odlično sprema ekipe a posebno što nauči igrače da shvate svoje uloge u timu kako bi dali što više i osećali se korisno. U kontaktu sam sa Željkom, kolko nam obaveze dopuštaju jer smo obojica u sezonama ali se čujemo i još uvek učim od njega".
Kult reprezentacije je odavno nestao, u razloge nećemo ulaziti, ali igrači i ljudi kao Bogdan ostavljaju nade da će se neke nove generacije ugledati na prave uzore naše košarkaške škole. Srbija se bori za ulazak na Svetsko prvenstvo sledeće godine a Bogdana možemo očekivati u nacionalnom dresu.
"Nadam se da ćemo kvalifikacije privesti kraju kako treba, pobediti preostale dve utakmice i onda sledeće godine nastupiti u što jačem sastavu na Svetskom prvenstvu. Ja sam u reprezentaciji definitvno, samo ako ne bude nekih problema sa povredama".
Za kraj priče o Bogdanu, moram da naglasim da sam povratio veru u ovu generaciju naših košarkaša, ne zbog njegovog košarkaškog umeća, već zbog neverovatne prizemnosti, lakoće i šmekerstva njegovog karaktera koju su samo još mogli da nose predstavnici naše ‘stare škole’ među ostalim, Vlade i Peđa.
Marko Pavlović
