Srbija je izgubila dva poena i pala za deset mesta na Indeksu percpecije korupcije koji je objavila organizacija Transparensi internešenel (TI).
Srbija je među 180 zemalja na 87. mestu, koje deli sa Kinom, sa indeksom 39 na skali od 0 (veoma korumpirana) do 100 (veoma čista od korupcije).
Pre godinu dana Srbija sa indeksom 41 bila na 77. mestu među 180 zemalja i teritorija. Sa indeksom 39 Srbija se ove godine vratila na 2012. godinu kada je imala isti indeks.
"U toj trci sa samim sobom smo slabiji za dva procentna poena, zbog čega smo pali za deset mesta i to je nešto zbog čega ne možemo biti zadovoljni", rekao je predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati.
On je ocenio da je postoji uzročno-posledična veza između korupcije i stanja demokratije u nekoj zemlji, te da zemlje sa visokom stopom korupcije imaju slabije demokratske institucije i politička prava.
Prema njegovim rečima korupcija je na "nivou statističke greške" u demokratskim zemaljama, što potvrđuje Indeks percepcije korupcije po kojem su najbolje rangirane Danska sa indeksom 88, drugo mesto zauzima Novi Zeland (87), dok treće mesto dele Finska, Singapur, Švedska i Švajcarska.
Srbija je u regionu Istočne Erope i Centralne Azije u kome samo jedna zemlja ima indeks percepcije korupcije veći od 50 (Gruzija) a sve ostale imaju 45 ili manje. U odnosu na zemlje Evropske unije, Srbija je ispod proseka za 18 poena.
Uz Gruziju, indeks iznad svetskog proseka (43) u regionu imaju samo Crna Gora (45) i Belorusija (44).
Ceo region poslednjih godina je u borbi protiv korupcije napravio veoma mali napredak, a bivše jugoslovenske republike su ili stagnirale ili su zadržale isti kao i prošlogodišnji indeks.
Najbolje rangirana je Slovenija je na 36 mestu na listi od 180 zemalja, sa indeksom od 69 poena, koji je za jedan poen niži u odnosu na 2017. godinu, a najnižu poziciju ima Makedonija - 93 mesto, sa skorom od 37 poena koji je isti kao prethodne godine.
Hrvatska zauzima 60 poziciju, Crna Gora 67, a Bosna i Hercegovina je 89 među 180 zemalja.
Goati je kazao da stagniranju Srbije u borbi protiv korupcije pogoduje nedelotvoran pravosudni sistem, koji ima nepotpuna rešenja koje se ne primenjuju u potpunosti.
"Kod nas je i moć partije velika i kadrovi su pre vega lojalni partiji, a posle profesiji i organima u kojima su zaposleni", rekao je Goati ukazujući na razloge za povećanje indeksa percepcije korupcije.
Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić kazao je da su osnovni uzroci povećanja korupcije nedosledno primenjivanje preventivnih i represivnih mehanizama.
Prema njegovim rečima, posledica toga su "male promene" i "prilično ravna linija" u borbi protiv korupcije.
"Imamo izrečene sumnje u javnom prostoru, bilo od strane samih političara ili medija, ali izostaje brza reakcija tužilaštva, ono mora da reaguje ne čekajući da bilo ko podnese krivičnu prijavu", primetio je Nenadić.
Pored Srbije u grupi zemalja čiji je indeks percepcije korupcije u poslednjih godinu dana pao ili stagnirao su Kosovo (37 pozicija), Rusija (28), dok je Albanija čiji je indeks povećan za pet poena u poslednjih pet godina, na 36, u 2018. izgubila dva poena u odnosu na prethodnu.
Zemlje koje su najviše napredovale u svetu u odnosu na prethodnu godinu su Oman (8), Gambija (7) i Sejšeli (6), a najviše se pogoršala situacija u Azerbejdžau (-6) i Burundiju (-5).
Najbolje rangirani region je Zapadna Evropa/EU sa indeksom 66 a najgora je Podsaharska Afrika sa indeksom 32.
Na globalnom nivou, ove godine više od dve trećine zemalja sa liste ima indeks ispod 50, a prosek je 43 i podaci, uz neke izuzetke, pokazuju da većina zemalja nije napravila značajniji proboj u borbi protiv korupcije.
"Korupcija odbacuje demokratiju kako bi napravila začarani krug gde korupcija podriva demokratske institucije a slabe institucije sve manje mogu da kontrolišu korupciju", istakla je direktorka TI Patrisija Moreira.
