Savet Evrope izrazio je danas zabrinutost zbog sve češćih napada na slobodu medija i izražavanja u Evropi.
"Sloboda izražavanja je ključna za ostvarivanje ljudskih prava i zaslužuje najvec?u pažnju naših država članica", rekao je generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland.
Jake političke akcije su neophodne kako bi se poboljšalo stanje slobode medija, ocenio je Jagland posle objavljivanja izveštaja oko 12 organizacija koje sarađuju sa Savetom Evrope, među kojima su Reporteri bez granica (RSF) i Komitet za zaštitu novinara (CPJ). U tom izveštaju se pominju "pretnje i napadi na slobodu medija u Evropi".
"Sloboda medija u Evropi je sada najosetljivija od završetka Hladnog rata", navele su organizacije u izveštaju i dodale da je u Evropi registrovano 140 "ozbiljnih kršenja" slobode medija 2018. godine u 32 od 47 zemalja članica Saveta Evrope.
U izveštaju se citiraju primeri napada na jednog novinara u Crnoj Gori i pokušaj podmetanja požara u redakciji jedne medijske kuće u Ukrajini.
"Najmanje je dva novinara ubijeno 2018. godine zbog njihovog rada", navodi se u izveštaju i dodaje da su to slovački novinar Jan Kucijak, ubijen u svom domu, i saudijski novinar Džamal Kašogi ubijen u saudijskom konzulatu u Istanbulu.
U izveštaju se izražava sumnja u slučaju smrti još dvoje novinara. Jedna od njih je bugarska novinarka Viktorija Marinova, koja je u svojoj zemlji silovana i ubijena u oktobru. Drugi slučaj odnosi se na ruskog istraživačkog novinara Maksima Borodina, koji je umro u aprilu posle pada sa balkona.
"Atmosfera nekažnjivosti je sve prisutnija u jednom delu Evrope", dodaje se u izveštaju i navodi da je to izraženo u Rusiji, Ukrajini, Turskoj, nekoliko balkanskih zemalja i u Azerbejdžanu. U tim zemaljama nisu rasvetljena ubistva najmanje 17 novinara od početka 90-ih godina.
U izveštaju se dodaje da je do kraja 2018. godine, 130 novinara pritvoreno u zemljama članicama Saveta Evrope. Od toga broja je 110 pritvoreno u Turskoj, dodaje se u izveštaju.
