Tradicionalne političke grupe dominiraće u Evropskom parlamentu (EP) i posle izbora u maju ali će izgubiti na snazi u odnosu na tekući saziv, pokazalo je istraživanje.
Na izborima za EP od 23. do 26. maja glasaće 373 miliona građana iz 27 članica EU.
Procenjuje se da će grupa Evropska narodna partija (EPP) imati 183 poslanička mesta, za 34 manje nego sada, a Progresivni savez socijalista i demokrata (SD) 135 ili 51 manje.
Narodnjaci će držati 26 odsto poslaničkih mesta prema 29 odsto sada a socijaldemokrate 19 prema 25 odsto, delom i zbog Bregzita.
Evropski konzervativci i reformisti (ECR) izgubiće 24 mesta i imati 51 u novom EP a manji gubitak prognozira se i grupama Ujedinjena evropska levica-Nordijska zelena levica (GUE-NGL) i Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA).
Najveći dobitnik, kako se procenjuje, biće grupa Evropa nacija i slobode (ENF) koja će dobiti 22 mesta i imati 59 evroposlanika u novom sazivu. Ojačaće i grupa Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE), za sedam mesta, na 75.
Predviđa se i da će "ostali" dobiti 58 mesta a reč je o novim političkim formacijama koje su se od 2014. pojavile na nacionalnim političkim scenama i ne zna se da li će se pridružiti nekoj političkoj grupi posle izbora i ako hoće kojoj.
U novom EP biće 705 poslanika prema 751 u tekućem sazivu. Broj je smanjen jer ostaju mesta britanskih evroposlanika od kojih je manji deo preraspodeljen na članice sa nedovoljnom zastupljenošću u EP.
Podsećajući da su prvi direktni izbori za EP održani pre 40 godina, u junu 1979, EP je istakao da će ovogodišnji biti najznačajniji u istoriji Parlamenta s obzirom na politički kontekst, predviđeni izlazak Britanije iz EU i velike političke i prekogranične izazove na koje treba odgovoriti.
