Žene i dalje nisu dovoljno zastupljene u parlamentima i vladama članica EU - samo šest od 28 nacionalnih parlamenata ima predsednicu, sedam od deset poslanika u tim parlamentima su muškarci, dok u vladama zemalja članica EU u proseku ima manje od trećine žena.
Kada je reč o Srbiji podaci su nešto bolji jer su žene na funkcijama predsednice vlade i parlamenta i čine 36 odsto poslanika, ali su u vladi od 21 ministra svega četiri žene.
Podaci Evropske statističke službe pokazuju da su u 2018. žene držale nešto manje od trećine mesta u nacionalnim parlamentima članica EU, što je ipak napredak u odnosu na 2003. kada su poslanice u proseku predstavljale petinu parlamenata.
Udeo žena u nacionalnim parlamentima osetno se razlikuje od članice do članice EU, ali nijedan nema više poslanica nego poslanika.
Najviše poslanica u parlamentu u 2018. imala je Švedska - 47 odsto, a slede Finska (42 odsto), Belgija i Španija (40 procenata).
Po nešto više od trećine žena sedi i u parlamentima Austrije, Danske, Portugalije i Italije.
S druge strane, žene drže manje od petine mesta u nacionalnim parlamentima Mađarske, Malte, Kipra i Grčke.
Udeo žena u vladama EU povećan je sa 23 na 30 odsto u 2018. a više od polovine (52 odsto) ih je bilo u vladama Španije i Švedske i gotovo polovina u Francuskoj.
Istovremeno je udeo žena u mađarskoj vladi samo sedam odsto, vladi Mlate 12 a Kipra, Italije i Poljske 17 odsto.
Podaci Eurostata pokazuju i da je u poslednjih 15 godina povećan broj predsednica vlada u zemljama EU i u 2018. tri vlade (11 odsto) vodile su žene, dok 2003. u EU ni jedna žna nije bila na premijerskom položaju.
Međutim, tokom tih 15 godina udeo žena na čelu vlada u EU nikada nije premašio 14 procenata, što znači da nikada nije bilo više od četiri žene na toj poziciji u isto vreme.
Izveštaj o ravnopravnosti žena i muškaraca koji je Evropska komisija objavila povodom Međunarodnog dana žena pokazao je da se na planu ravnopravnosti beleži napredak ali da promene treba da idu brže.
"Junkerova Komisija je radila na svim frontovima da unapredi život žena u Evropi boreći se protiv nasilja nad ženama, zatvarajući jaz u platama i uspostavljajući bolju ravnotežu između rada i života", saopštila je danas Evropska komisija.
Prvi potpredsednik EK Frans Timermans ocenio je da napredak u oblasti rodne ravnopravnosti još meri "brzinom puža" i da se u nekim zemljama čak beleži nazadovanje."Sve što tražimo je jednakost. Ništa više, ništa manje", istakao je on.
"Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u politici širom EU, to se odnosi i na evropske institucuje. Želim da vidim više žena u trci na izborima. Mi treba da vodimo primerom i pozvala sam članice EU da predstave više kandidatkinja za buduće evropske komesare", rekla je evropska komesarka za rodnu jednakost Vera Jurova.
