Lideri EU odložili su odluku o dugoročnim naporima u borbi protiv klimatskih promena, pošto su se neke zemlje usprotivile predlogu da do 2050. godine okončaju većinu emisija gasova s efektom staklene bašte.
Na dvodnevnom samitu u Briselu, lideri EU su se dogovorili da to pitanje ponovo razmotre na sledećem okupljanju u junu, uoči jesenjeg samita UN o klimatskim promenama.
Prema dokumentima u koje je AP imao uvid, neke zemlje, među kojima su Francuska, Španija i Holandija, predložile su da lideri dogovore ambicioznu dugoročnu strategiju, ali Nemačka, Poljska, Češka i druge države nisu bile voljne da prihvate 2050. godinu kao rok za ograničavanje emisije gasova s efektom staklene bašte.
Odlaganje odluke izazvalo je nezadovoljstvo aktivista za zaštitu životne sredine koji tvrde da EU treba da predvodi globalne napore u postizanju najambicioznijeg cilja Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine - da se globalno zagrevanje zadrži na 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka.
Predstavnik međunarodne grupe za zaštitu životne sredine Grinpis Sebastijan Mang naveo je upozorenja naučnika da su u narednim decenijama potrebna oštra smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte kako bi se sprečili potencijalno katastrofalni nivoi zagrevanja krajem veka.
Meng je dodao da "mladi ljudi to shvataju", misleći na nedavne proteste u stotinama gradova širom sveta, uz učešće stotina hiljada učenika koji pozivaju lidere svojih zemalja da se pozabave klimatskim promenama.
Predsednik Francuske Emanuel Makron, koji je pre dve godine pokrenuo samit o klimatskim promenama u cilju ubrzavanja primene Pariskog sporazuma o klimi, rekao je danas da su napori EU u borbi protiv klimatskih promena "očigledno nedovoljni".
Najveći deo samita EU bio je posvećen pitanju Bregzita, ali su lideri danas razgovarali i o drugim temama, uključujući veze EU i Kine, industrijsku politiku i globalno zagrevanje.
