U vladinom izveštaju pod naslovom Kanadski izveštaj o klimatskim promenama, tvrdi se da ovde do zagrevanja dolazi dva puta brže nego u ostatku sveta, a da severni deo zemlje čak po tome skoro tri puta nadmašuje svetski prosek.
Jedan od dokaza za to je da je prosečna godišnja temperatura u zemlji porasla za 1,7 stepeni, na severu za 2,3 stepena, dok je u tom istom periodu od sedmadeset godina, toplije za 0,8 stepeni. Porast temperature je izraženiji tokom zime.
Pored toga, promena količine padavina tokom zime i leta, negativno utiče na količine pijaće vode u pojedinim delovima zemlje, uz su sve prisutnije vrele talase, koji izazivaju suše i šumske požare.
Ovaj izveštaj uradili su naučnici iz ministarstava za životnu sredinu i klimatske promene, ribarstvo i okeane i prirodna bogatstva, uz pomoć stručnjaka sa univerziteta.
U dokumentu se ističe da je zagrevanje u Kanadi posledica uslovljeno aktivnostima ljudi i prirodnim varijacijama, s tim da je uloga čoveka dominantna. Posebno se ističe dejstvo gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
U izveštaju je izneto i predviđanje da će, uz srednji nivo emisije štetnih gasova, glečeri na zapadu zemlje do kraja ovog veka, izgubiti između 74 i 96 odsto svog volumena. Daju se i dve različite prognoze daljeg razvoja na ovom polju. Ukoliko se emitovanje gasa koji izaziva efekat staklene bašte u svetu do 2050. godine dovede do nule, onda bi temperature u Kanadi porasle za manje od tri stepena, ali ukoliko se nastavi istim tempom, onda bi temperature mogle skočiti između 7 i 9 stepeni, dok bi na Arktiku mogla biti čak i 11 stepeni.
Zabrinutost zbog neuspeha Kanade u borbi protiv klimatskih promena, iznela je i komesarka za životnu sredinu Džuli Gelfand, kroz završni izveštaj na kraju svog mandata.
