Anđelka Prpić, glumica koja je svoju popularnost stekla zahvaljujući televizijskom serijalu „Anđelka i Andrija“, kvebečkoj franšizi Un gars, une fille koja se u Srbiji prikazivala do nedavno, na turneju po Kanadi došla je sa pozorišnom monodramom „Šta me snađe“.
Dramski tekst za ovu komediju napisao je jedan od najboljih regionalnih dramskih pisaca i scenarista Nebojša Romčević, dok je Branko Đurić Đuro, nadaleko proslavljeni glumac i pevač, ovog puta reditelj predstave. Produkcijska kuća Ganeta Pecikoze stoji iza ovog zanimljivog ostvarenja, a njegov talenat da pronađe i afirmiše zvezdu u nastajanju već je odavno poznat. Kako sam ističe ova kombinacija Anđelkine televizijske slave samo je vešto usmerena na pozorišnu publiku i zato pleni i osvaja širom regiona, Evrope, a sad evo i Kanade.
U organizaciji Tieventi INC i Tamare Ivaniš, na turneji koja je obuhvatila četiri grada- Vindžor, Otavu, Kičener i Toronto, ova mlada glumica je odigrala pet predstava. Fenomen nekadašnjeg autograma, zapisa da je i u tvoj život na kratko boravilo sunce slave, danas je zamenila fotografija. Strpljivo i uz iskreni osmeh, glumica Anđelka je pozirala svima koji su poželeli da se sa njom slikaju.
U bašti Hemingveja nakon predstave najupornija publika našla se za stolom sa Anđelkom, u razgovoru. Konobar je odmah shvatio da uslužuje zvezdu, a dva radnika iz obezbeđenja videvši kako se smeh ori za stolom dok Anđelka opisuje epizodu sa svadbe na kojoj su zvanice javne ličnosti, pitali su šta propuštaju? Propustili su direktnu emisiju radosti životu iz malog plavog pakovanja!
Predstava „Šta me snađe“ i ako ima samo jednog živog glumca, uz pomoć vešte transformacije, savremene projekcije i maštovitih kostima, uspela je da pođednako zavodljivo prikaže lepezu od dvanaest likova. Likove oko kojih glumica plete naraciju su: pripovedač, mlada bankarka i policijska službenica. Anđelka umetničkim minimalizmom kostimiranja vešto ulazi i izlazi iz likova menjajući boju glasa, temperament pa čak i akcenat.
Zaplet u koji mladost upada, pomešan sa modernim trendom napredovanja u karijeri, kao i večitom ženskom dilemom koji su aduti jači: vidljivi ili nevidljivi, simpatičnom naivnošću i blagom ironijom razrešava se pitomo, skoro neprimetno žestokom osudom. Borba jedne obične mlade žene protiv nametnutih nepisanih pravila u korporacijskom svetu, u kome muškarci manipulišu, a žene pristaju na manipulaciju, kroz osmeh i opuštenu zabavnu perspektivu ukazuje na naše nesavršene osobine.
Video prezentacija, koja je glavni oslonac komunikacije sa ostalim likovima veoma efektno i moderno zamišljena, savršenom sinhronizacijom, bez obzira što glumica ulazi i u interakciju sa publikom, postiže pravi efekat autentičnosti. Svaki za sebe, a posebno likovi u kojima Anđelka pokazuje svoj glumački talenat su i lik majke, i oba lika u borbi dobrog i lošeg savetnika kao alter ega junaka, i prijateljica, i šefica, a najzad i najsimpatičniji lik bake.
Tragični okvir problema pozicioniranja žene u savremenom društvu, u predstavi „Šta me snađe“, svoj teatarski angažman pojačava komičnom posprdnjiom i zaraznim smehom, a etička borba u svakom od nas tek na kraju predstave počinje:
„I eto tako je naš „obdareni“ Mita, postiđen, ponudio poštenoj Joki, mesto pokvarene i zle žene. Dragi moji još jednom je zlo kažnjeno, a dobro je nagrađeno. Jovanka je uspela da sačuva i svoj obraz i svoju karijeru, a onda ju je oženio najmlađi carev sin. Dobro možda je to neka druga bajka, ako danas u bilo kakve bajke verujemo“.
Violeta Dimitrijević
Kako reaguje publika na predstavu u Kanadi? Ima li neke razlike u odnosu na publiku u Srbiji?
"Kad je u pitanju komedija svi reaguju isto smehom, negde je samo veći i širi, negde uzdržaniji osmeh. Međutim publika u Kanadi je bila izuzetna i zaista veoma podsticajna za ovakvu vrstu interaktivne predstave. Moj deda kad ga pitam kako ti se dopala predstava, odgovara: Samo neka je smešno i neka uveseljava ljude".
