U Crnoj Gori, prvi prvi put posle više godina, nije bilo Prvomajske šetnje povodom Međunarodnog dana rada, a sindikati i vlada su se oglasili različitim porukama i viđenjem socio-ekonomske situacije u zemlji.
Prvomajska šetnja koju godinama tradicionalno organizuje jedna od dve sindikalne organizacije u Crnoj Gori, Unija slobodnih sindikata (USS), otkazana je nakon što je šetnja dozvoljena, ali ne i obraćanje i zadržavanje sindikalaca ispred zgrade Vlade.
U odvojenim prvomajskim proglasima, Saveza samostalnih sindikata Crne Gore (SSSCG) i USS, ukazano je na iz godine u godinu sve lošiji položaj zaposlenih u Crnoj Gori.
“U uslovima visoke nezaposlenosti, lošeg ekonomskog, socijalnog i životnog standarda, niskih zarada, niskih penzija, teško da postoji realan i objektivan motiv i povod za proslavu”, Međunarodnog praznika rada, navode u Savezu sindikata.
Sindikati traže povećanje minimalne zarade i najniže penzije, otvaranje novih radnih mjesta, zapošljavanje mlade radne snage, bezbedna radna mesta koja će biti i adekvatno plaćena, poštovanje kolektivnih ugovora i Zakona o radu, ažurniji i odgovorniji odnos inspekcijskih organa i jači socijalni dijalog.
USSS ukazuje da se godinama unazad položaj zaposlenih u Crnoj Gori “bitnije ne menja” i da “nije na zavidnom nivou.”
“Zarade, od kojih zavisi kvalitet života zaposlenih i njihovih porodica, stagniraju. Pregovori o povećanju minimalne zarade koja se, suprotno zakonu, nije menjala od 2013. godine, traju gotovo tri godine”, podsetili su iz Unije, koja ukazuje da, sa druge strane, cene roba i usluga konstantno rastu.
“Činjenica je da ogroman broj zaposlenih ne može da ostvari ni osnovna prava iz radnog odnosa. Svedoci smo da se velikom broju zaposlenih zarade ne isplaćuju redovno, da primaju dio zarade 'na ruke', da im se doprinosi po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja ne uplaćuju blagovremeno, da nemaju pravo na 40-satno radno vreme, redovan godišnji odmor i pravo na slobodan dan u dane praznika”, navodi USSCG.
Vlada premijera Duška Markovića povodom 1. maja afirmiše učinke trogodišnjeg mandata na polju socio-ekonomske politike i u sapštenju navodi da je u Crnoj Gori 15 hiljada više zaposlenih nego na početku mandata, krajem 2016.
“Set mera za unapređenje položaja radnika – poput izmene radnog vremena u javnoj upravi, uvođenja slobodne nedelje u sektoru trgovine i povećanja minimalne zarade za 15 odsto sa smanjenjem poreskog opterećenja rada, pozitivno će uticati na kvalitet života skoro stotine hiljada zaposlenih i njihovih porodica. Usled snažnog ekonomskog rasta tokom prethodne dve godine, porastao je i bruto domaći proizvod po glavi stanovnika", navodi se u prvomajskoj poruci premijera Markovića.
Iz vlade danas najavljuju i povećanje minimalne cene rada sa 193 na 222 eura od 1. jula.
Ekonomski pokazatelji, ipak ukazuju na pad životnog standarda u Crnoj Gori, na rast javnog duga i pored rasta bruto društvenog proizvoda (BDP).
Platu manju od 250 eura prima 77 hiljada zaposlenih ili oko 40 odsto ukupnog broja. Martovska minimalna potrošačka korpa u Crnoj Gori četvoročlanu porodicu koštala je 644 eura.
Platu manju od prosečnih 510 eura zvanično ima oko 75 odsto od ukupnog broja radnika, a tek četvrtina zaposlenih zarađuje iznad prosjeka.
Zaduženost Crne Gore narasla je za 300 odsto od sticanja nezavisnosti, dok je za isti period društveni bruto-proizvod (BDP) porastao za svega 45 odsto, podaci su Balkan biznis centra.
Ukupni dug Crne Gore na kraju 2018. je bio 3,09 milijardi eura. Crna Gora se u proseku zadužuje u iznosu od 192 miliona eura godišnje, a svaki stanovnih duguje oko 5000 eura.
