Izbori za Evropski parlament, koji su počeli juče i traju do nedelje, pokrenuće i trku za najuticajnije pozicije u EU koja će, prema nekim ocenama, biti napeta kao "Igra prestola".
Naime, na najvišim pozicijama ne moraju da se nađu baš pobednici odnosno, za razliku od nacionalnih izbora, kandidat partije koja osvoji najviše mesta u Evropskom parlamentu možda neće biti i novi predsednik Evropske komisije.
Umesto toga, novog predsednika Evropske komisije izabraće lideri 28 članica posle najmanje dva samita, navodi se u tekstu portala EURACTIV i agencije AFP.
Lideri mogu da uzmu u obzir i kandidate koje nude parlamentarne grupe, tzv. špicenkandidate, ali ne moraju.
U svakom slučaju, izbori će, očekuje se, oslabiti vodeće grupe u EP i otežati desnom centru okupljenom u Evropskoj narodnoj partiji (EPP) da "izgura svoje".
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da će podržati kandidata EPP Manfreda Vebera ali se francuski predsednik Emanuel Makron protivi celom tom procesu.
Bez obzira da li će za čelnika Evropske komisije biti izabran Veber, neki drugi kandidat ili neko treći van izbornog procesa, izabraće ga "politika iza zatvorenih vrata".
Razgovori će početi već u utorak, 28. maja, na večernjem samitu u Briselu.
Posle toga, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk treba da napravi listu nominovanih koja će, očekuje se, biti odobrena krajem juna.
Lideri EU biraće direktora Evropske centralne banke, šefa diplomatije EU, predsednika EP i predsednika Komisije.
Makron i većina lidera ne žele da ustupe moć koju im daje Ugovor EU da biraju ljude za najviše pozicije.
Ipak, imenovanja mora da ratifikuje Parlament i to najmanje 376 od 751 evroposlanika.
Ako se lideri slože o imenima na samitu 20-21. juna, novi EP bi mogao da glasa o tome u julu.
Kada je odlazeći predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker promovisan 2014, usprotivile su se Nemačka, Britanija, Holandija i Švedska.
Međutim, kancelarka Merkel je popustila, nakon čega je u medijskoj kampanji optužena da je "izdala demokratiju".
Danas je najveći protivnik izbora "špicenkandidata" Makron koji kaže da neće podržati Vebera.
Iako se očekuje da EPP ostane pojedinačno najjača grupa u EP, dugotrajna dominacija te parlamentarne grupe na vodećim pozicijama u Briselu možda se bliži kraju.
Desni centar bio je u "braku iz interesa" sa levim centrom (socijalisti i demokrate) kako bi delili ključna mesta.
Međutim, s obzirom na očekivano jačanje populista evroskeptika, Zelenih i liberalnog centra, glavne stranke više neće imati funkcionalnu većinu.
To znači da će morati da traže koalicione partnere i možda će se Zeleni ili liberali naći u poziciji da budu oni čiji će glas biti odlučujući.
Ukoliko Parlament glasanjem potvrdi novog predsednika Evropske komisije sredinom jula, on ili ona će početi da sastavlja tim komesara.
Kandidati za komesare će u EP obrazlagati stavove i odgovarati na pitanja evroposlanika i, ako dobiju zeleno svetlo, na sednici u oktobru biće potvrđeni i u novembru će početi da rade.
Kako se navodi, prvi put će novi predsednik Komisije imati zadatak da izabere jednog ili više evroskeptičnih komesara, a izvesno je da će jedan od njih biti iz Italije.
Troje Italijana na uticajnim funkcijama biće zamenjeno ove godine - direktor ECB Mario Dragi, predsednik EP Antonio Tajani i visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.
Nijedno od njih ne predstavlja sadašnju italijansku koaliciju evroskeptične Lige i antisistemskog Pokreta pet zvezda.
Nekim od tih pozicija će se "trgovati" ali postoje i neki uslovi. Odlazeći predsednik Evropskog saveta Donald Tusk jasno je, naime, stavio do znanja da očekuje da barem jednu od te tri pozicije dobije žena.
Istovremeno manje članice, kao i one iz istočne Evrope koje su kasnije ušle u EU, želeće da se kod raspodele funkcija poštuje geografska zastupljenost.
