Više od 40.000 ljudi je bilo presretnuto na Sredozemnom moru i odvedeno u pritvorske centre i mučilišta, navodi se u pravnom dokumentu kojim je od Međunarodnog krivičnog suda (MKS) zatraženo otvaranje istrage protiv EU zbog migrantske politike koja je to omogućila.
U podnesku se evropska migraciona politika označava odgovornom za zločine protiv čovečnosti.
Navodeći javna dokumenta EU, izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačke kancelarke Angele Merkel i drugih najviših zvaničnika EU, u dokumentu se tvrdi da su zvaničnici EU odgovorni za smrti na kopnu i moru, kao i za rasprostranjena silovanja i mučenja koja sprovodi libijska obalska straža, finansirana i obučavana na račun evropskih poreskih obveznika.
Nijedan evropski zvaničnik se ne pominje po imenu ali se poziva na tekuću istragu MKS o sudbini migranata u Libiji.
"Ostavljamo tužiocu, ako se on ili ona usuđuju, da zađe u strukture moći i istražuje u srcu Brisela, Pariza, Berlina i Rima i sazna, pretragom arhiva o sastancima i pregovorima, ko je zaista stajao iza scene i gurao politiku koja je izazvala smrt više od 14.000 ljudi", rekao je Huan Branko, pravnik i koautor dokumenta u koji je Asošiejted pres imao uvid.
Prvi zločin, kako se navodi, bila je odluka da se krajem 2014. ukine spasilačka operacija "Mare Nostrum". U okviru te operacije je tokom samo jedne godine spašeno 150.810 migranata na Sredozemnom moru. Taj projekat je koštao više od devet miliona evra mesečno, a skoro u potpunosti ga je finansirala Italija. "Mare Nostrum" je zamenila operacija "Triton", koju su plaćale sve članice EU. Međutim, za razliku od prethodne operacije, brodovi uključeni u "Triton" nisu patrolirali u blizini obala Libije, odakle je najveći broj plovila s migrantima kretao put Evrope.
Broj pogibija u Mediteranu je drastično porastao. Tokom 2014. godine na moru je život izgubilo oko 3.200 migranata. Ta cifra je 2015. porasla na preko 4.000, a u 2016. dosegla najviši nivo s preko 5.100 pogibija i nestanaka, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije.
"Cilj te nove politike je bio da žrtvuje živote mnogih da bi uticala na ponašanje još većeg broja. To nije uspelo. Broj pokušanih prelaza nije opao kako je bilo predviđeno jer je rizik od opasnosti malo uticao na one koji u startu nisu imali mnogo da izgube", navodi se u podnesku MKS.
U tom trenutku su se članice EU okrenule libijskoj obalskoj straži, šaljući joj novac i brodove kao i obezbeđujući obuku za tu labavu organizaciju povezanu s raznim naoružanim grupama. Za Gvinejca Alfa Kabu, koji je u Libiji bio zatočen u uslovima veoma nalik ropstvu pre nego što je 2016. prešao preko mora, takva odluka je neverovatna.
Kabu je spasio brod humanitarne organizacije. Takvih slučajeva je sada u Sredozemnom moru sve manje pošto su zemlje koje izlaze na more, više puta odbijale da im dozvole da pristanu u njihove luke dok prevoze migrante.
U poslednje dve godine su migracije u Evropu značajno smanjene. Prema podacima evropske granične službe Fronteks, u prva četiri meseca ove godine u Evropu je stiglo oko 24.300 ilegalnih migranata, što je pad od 27 odsto u odnosu na prošlu godinu.
"Da, više nema migracija, ali gde su svi ti mladi ljudi koje su pokupili. Oni su u zatvorima. Oni su u Libiji i u zatvorima, i tamo ih muče. Ako ih ne puštaju u Evropu, neka ih puste da se vrate u njihove zemlje brzo i u dobrim uslovima. Nema više ulaza ni izlaza", rekao je Kaba, koji je dobio azil u Francuskoj. EU je više puta izražavala zabrinutost zbog tretmana migranata u Libiji ali je odbila da obustavi podršku libijskoj obalskoj straži.
Međunarodni krivični sud je poslednja instanca koja se bavi slučajevima ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida kada države nisu u mogućnosti ili ne žele da ih procesuiraju.
Uloga Libije u migrantskoj krizi je već tema za glavnu tužiteljku MKS Fatu Bensudu. U izveštaju Savetu bezbednosti UN iz maja 2017, ona je navela da njeni istražitelji prikupljaju i analiziraju "informacije vezane za ozbiljne i mnogobrojne zločine koji su navodno počinjeni nad migrantima koji prolaze kroz Libiju".
"Duboko sam uznemirena izveštajima da se hiljade ranjivih migranata, među kojima žene i deca, drže u pritvorskim centrima širom Libije i često u nehumanim uslovima. Zločini poput ubistava, silovanja i mučenja su navodno uobičajeni", rekla je tada Bensuda.
MKS već vodi jednu istragu u Libiji, po naređenju Saveta bezbednosti iz 2011, u vreme sukoba trupa lojalnih pokojnom predsedniku Moameru Gadafiju i pobunjenika.
Sud svake godine dobija dosta sličnih zahteva za formalne istrage o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti, a na tužilaštvu je da odluči hoće li istražiti slučaj i eventualno pokrenuti proces.
Huan Branko veruje da podaci u predatom podnesku neće ostaviti tužiocima mnogo izbora.
"Pretvarali su se (EU) da je reč o tragediji povodom koje se ništa ne može uraditi i u kojoj nemaju nikakvu ulogu. Mi veoma pažljivo pokazujemo da su, potpuno suprotno, oni izazvali tu takozvanu tragediju", naveo je on.
