Spomenik prvom nestalom glečeru na Islandu

Toronto, 
22. Avgust 2019.
Novine Toronto, broj 
1581

Island je u nedelju svečano postavio spomenik svom prvom nestalom glečeru, žrtvi zagrevanja klime.

Okjokul, prvi poptuno istopljeni glečer na tom ostrvu, simbol je upozorenja naučnika na posledice klimatskih promena.

Komemorativna ploča je na mestu Okjokula - doslovno: "Lednik je OK" (na islandskom), na zapadu ostrva.

"To je prvi spomenik podignut u čast glečera koji je nestao zbog globalnih klimatskih promena", izjavila je u julu Simen Hou, profesorka Antropologije na Univerzitetu Rajs u Sjedinjenim Državama, inicijatorka postavljanja spomenika.

Pločom na kojom je zlatnim slovima na islandskom i engleskom jeziku napisano "Pismo za budućnost", naučni istraživači se nadaju da će istaći značaj opasnosti od nestanka glečera i posledica klimatskih promena.

"Komemoracijom za nestali glečer, želimo da ukažemo šta nestaje - ili umire - širom sveta, i skrećemo pažnju da je su to ljudi uradili, da je to nešto čime ne bismo smeli da se ponosimo", rekla je Hau u novoj izjavi.

Dok "rasprave o klimatskim promenama mogu biti veoma apstraktne, praćene mnogim katastrofalnim statističkim podacima i složenim naučnim modelima (...) nerazumljivim za javnost", dodala je profesorka, "spomenik nestalom glečeru može biti dobar način da se razume s čime se danas suočavamo".

Po istraživačima, Island svake godine izgubi po jedanaest milijardi tona leda.

Naučnici su zabrinuti zbog očekivanog nestanka 400 glečera na tom subarktičkom ostrvu u roku od 200 godina.

Led Okjokulija, koji je 1890. godine prekrivao 16 kvadratnih kilometara, smanjio se na svega 0,7 kvadratnih kilometara 2012. godini, navodi se u izveštaju Univerziteta Islanda, objavljenom 2017. godine.

U 2014. godini "zaključili smo da to više nije glečer, već je samo mrtav led koji se ne pomera", rekao je geolog Odur Sigurdson, koji je proučavao Okjokul.

Da bi bio glečer, ledena i snežna masa "mora biti dovoljno gusta da se kreće svojom težinom", debljine 40 do 50 metara, objasnio je on.

Skoro polovina glečera sveta mogla bi nestati do 2100. godine ukoliko se nastavi emisija zagađujućih gasova koji izazivaju zagrevanje atmosfere, zaključak je istraživanja Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) objavljenog u aprilu.

Na Islandu, Nacionalni park Vatnajokul, na jugu ostrva, upisan je u Svetsku baštinu Uneska od jula, a nosi naziv glečera koji još ima titulu najveće ledene kape Evrope.