Slike na interentu uz pojam "penzija" na engleskom, prikazuju osedele ljude koji plešu, surfuju, bave se jogom i uživaju s unucima - piše danas u članku BBC-ja i specijalizovane agencije "Nobel Media AB".
Međutim, stvarnost mnogih je sasvim drugačija: prvi meseci u penziji mogu biti egzistencijalna kriza, rekla je u intervjuu profesorka američke Poslovne škole Harvard, Tereza Amabajl.
Tokom četiri godine, profesorka Amabajl i njen tim razgovarali su sa 120 zaposlenih u tri kompanije o njihovim pogledima na penziju.
Prvi nalazi bili su prilično čudni: Iako penzionisanje može započeti blistavim osećanjem zasluženog opuštanja, ta novost uskoro nestaje "što to je veliko iznenađenje za mnoge".
Naglasila je da "ljudi razmišljaju o planiranju penzionisanja samo finansijski, i to je sve. Ali, moraju se uzeti u obzir i psihološke posledice i uticaj na odnose s drugima".
"Moramo razmišljati o tome ko ćemo biti, ko želimo da budemo kao penzioneri, kada se formalno završi karijera. Ljudi u našoj studiji koji su o tome razmišljali, obično su imali blaži prelaz" iz radnog odnosa u penzionerski život.
Jedno od najvećih otkrića istraživanja su doneli odgovori na pitanje penzionerima o tome kako bi sebe opisali.
"Obično će reći: 'Ja sam penzionisana bibliotekarka' ili 'Ja sam penzionisana nastavnica' ili 'Ja sam penzionisani hemičar-istraživač'. Profesija ih i dalje određuje", rekla je profesorka Amabajl.
Iznela je da će "neki čak i poreći da su penzionisani što je vrlo zanimljivo, reći će samo šta im je profesija, kao da i dalje rade".
"Kada smo ih pitali smo zašto tako govore, rekli su zato što ne žele da ih drugi vide kao nekoga ko je 'otpisan'. Jedna osoba je rekla: 'Ne želim da budem viđena kao bajata vest. Želim da budem aktuelna' ".
Profesorka Amabajl razgovarala je za BBC tokom skupa čiji je domaćin bila Nobelova fondacija, gde su nobelovci i drugi stručnjaci razgovarali o budućnosti starenja.
Edmund Felps je Nobelovu nagradu za ekonomske nauke dobio 2006. godine, a to što je sada na polovini devete decenije života ga ne usporava. Nekoliko dana u Madridu proveo je držeći predavanja na univerzitetima, učestvujući na naučnim prezentacijema i u intervjuima za medije.
"Rad je osnova za dobar život", rekao je nobelovac.
"Rad je glavni izvor smislenog postojanja za većinu ljudi. Majka ili otac bi se mogli baviti samo gajenjem dece, ali to ne traje večno. Gotovo svakome je rad suštinski da bi imao neku ulogu, a pogotovo otkrivanje novih stvari", izjavio je Felps.
Objasnio je da je "svet rada dinamično mesto, fantastično mesto za isprobavanje sebe i za pokazivanje drugima šta možete uraditi, postići, otkriti i istražiti - sve se to događa u zemlji čuda, na poslu".
On smatra da je pogrešno uskraćivanje starijim ljude mesta u toj "zemlji čuda", da posebno greše zemlje gde je penzionisanje obavezno.
Drugi dobitnici Nobelove nagrade se slažu. Pisac Mario Vargas Ljosa, takođe u devetoj deceniji života, za svojim stolom svakodnevno radi od deset sati pre podne do dva popodne.
"Radim sedam dana u nedelji, 12 meseci u godini", rekao je Ljosa za BBC.
"Pritom nemam osećaj da je to posao. Zapravo mi je pisanje zadovoljstvo, čak i ako ima veoma teških perioda", izjavio je on.
"Veoma mi je važno da pokušam da iskoristim život, da ne odbacujem mogućnosti. Mislim da nam je vrlo važno da imamo poziv i da budemo u stanju da ga ostvarimo, mada, naravno, mnogi ljudi to ne mogu", rekao je Ljosa.
Uzrast za penzionisanja se podiže u mnogim zemljama sveta i uticaće na ljude na sve različitije načine.
Ako je neko pisac ili ekonomista, moguće je da radi duže nego neko čiji je posao fizički.
Odluka vlada ili kompanjna da produže radni staž za penzionisanje može čak dovesti i do građanskih nemira, upozorava Dejvid Blum, profesor ekonomije i demografije Škole javnog zdravlja Harvarda.
"Pre nekoliko godina 'Arapsko proleće' je počelo zbog neostvarenih težnji, a toga ima u mnogim zemljama", ukazao je on.
"Mislim da je ista stvar kod starijih ljudi", rekao je proesor Blum.
"Ponekad govorimo o pobuni sedih: Ako se povisi starosna granica za penziju, ljudi koji su očekivali da će u penziju za godinu, dve, tri ili četiri, ŠnajednomĆ to više ne mogu", objasnio je Blum mehanizam tog nezadovoljstva koje smatr društvenom pojavom.
"Videli smo to u mnogim zemljama, posebno u Evropi. Mislim da bi se stanje moglo i pogoršati", rekao je profesor.
"Ta promena politike koristiće nekim delovima stanovništva, a drugima ne: Oni koji obavljaju fizičke poslove neće to moći u svojim kasnim šezdesetim i sedamdesetim godinama, što ne važi za one koji 'rade mozgom' ili pružaju usluge", rekao je Blum.
"Ta nejednakost će morati da se reši, jer je u suprotnom moguć sukob 'plavih kragni' i 'belih kragni' među starijim radnicima", upozorio je profesor.
"Penzionisanje je jedan od najvećih izazova razvijenih ekonomija - kako za državu, tako i za kompanije koje razvijaju nove politike kao odgovor na starenje stanovništva, što se tiče mnogih od nas i lično i profesionalno, ali za sada izgleda da su rešenja vrlo oskudna" - piše na kraju članka BBC-ja i specijalizovane agencije "Nobel Media AB".
