Dok se u postkomunističkim zemljama Evrope frilens poslovi pojavljuju kao šansa za sprečavanje odliva mozgova, u razvijenim zemljama Zapada razmatraju se izmene zakona koje bi mogle znatno promeniti "tezgarošku ekonomiju" i honorarnim radnicima omogućiiti veća prava, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje zapadnih medija.
Novo doba na tržištu rada pojavljuje se kao propuštena prilika u siromašnijim delovima Evrope koji se bore da zaustave odliv kvalifikovane radne snage, piše Blumberg.
Postkomunističke zemlje, koje su poslednjih decenija postale deo globalnih lanaca ekonomije, uspon takozvane "tezgaroške" ili "gig ekonomije" nudi šansu za još jedan skok, ali to otežavaju najkorumpiraniji politički sistemi u Evropi.
Stotine hiljada Srba, Ukrajinaca i Rumuna zarađuje preko globalnih platformi za frilensere, radeći za međunarodne klijente koji plaćaju bolje od lokalnih kompanija. To bi mogao biti savršen način da najbolji umovi ne odlaze u inostranstvo. Umesto toga, zastareli propisi prisiljavaju ih da žive na ivici zakona i mogu sprečiti napore da se uspori odliv mozgova.
Kao prethodnica "tezgaroške ekonomije" u istočnoj Evropi, frilenseri s ovog područja uglavnom obavljaju poslove u oblasti tehnologije, grafike, internet dizajna i medijia, a ne nužno i u deljenju vožnje ili dostavi hrane kao na Zapadu.
Druga zajednička nit tim zemljama je, piše Blumberg, široko rasprostranjena korupcija: Rumunija je na 61. mestu, Srbija na 87, a Ukrajina na 120. u godišnjem indeksu percepcije korupcije Transparensi internešenela.
Mnoge zapadne ekonomije već su imale viši nivo zaštite i fleksibilnije radne propise kada su tezgaroške platforme počele da se pojavljuju.
Tako je Velika Britanija prošle godine predložila zakone za povećanje zaštite za frilensere, dok je Kalifornija ovog meseca usvojila predlog zakona koji bi mogao naterati kompanije da honorarce počnu da tretiraju kao zaposlene, što bi osiguralo zaštitu radne snage.
Međunarodni monetarni fond u julskom istraživanju je upozorio da zemlje istočne Evrope treba više da učine kako bi "zadržale i bolje iskoristile postojeću radnu snagu", ukazuje Blumberg ističući da su radnici u srpskoj tezgaroškoj industriji u najgorem položaju.
Bez pravnog priznanja smatraju se nezaposlenim, a jedina opcija je da se registruju kao samozaposleni, što često znači plaćanje poreza od 40 odsto. Perspektiva da postanu vlastiti gospodari kao deo globalne radne snage s naizgled beskrajnim mogućnostima ostaje zavodljiva, naveo je Blumberg.
Kalifornijski Senat nedavno je izglasao predlog zakona koji bi mogao promeniti "gig ekonomiju" i kojim se otvara put milionima honorarnih radnika da već naredne godine steknu dodatna prava, piše BBC.
Porast "tezgaroške ekonomije", gde ljudi prihvataju da rade privremene poslove, stvorio je pregršt mobilnih aplikacija kojim se u Americi obično ostvaruje neposredan kontakt s vozačima ili dostavljačima. Ali strahovi da pojedine tehnološke firme tako iskorištavaju svoje radnike, naterale su kalifornijske zakonodavce da gledaju kako zaštititi prava tih radnika.
Predlog zakon mogao bi uticati na kompanije poput Ubera i Lifta, koje imaju sedište u Kaliforniji i zavise od onih koji rade u gig ekonomiji, ukazuje BBC i dodaje da bi honorarni radnici tim zakonom mogli očekivati određena prava poput minimalne plate, zdravstvene zaštite ili plaćenog godišnjeg odmora.
To bi promenilo prirodu tezgaroške ekonomije, što je, ocenjuje BBC, kamen temeljac modela koji je usvojila većina novih kompanija. Neke procene govore da bi se troškovi tih firmi povećali za 30 odsto ako budu morale da tretiraju radnike kao zaposlene, a ne kao nezavisne ugovarače.
Protivnici predloga kažu da će nauditi onima koji žele fleksibilan broj radnih sati. Uber i Lift, rivalski servisi za deljenje vožnje, udružili su snage protiv predloga zakona predloživši referendum i ostavljajući 90 miliona dolara za lobiranje.
Ne tako davno "gig ekonomija" je delovala kao da bi mogla biti budućnost rada u Americi, ali sada deluje da su privremeni poslovi više pribežište, primenjivo u nekoliko privrednih sektora, što mogu koristiti ljudi koji pored stabilne zarade stalnog posla žele posao sa strane, ocenjuje Njujork tajms.
Brz uspon digitalnih platformi koje omogućavaju zaradu od prevoza putnika, dostavljanja namirnica, šetanja pasa ili obavljanja poslova za strance povećao je šanse da će većina koristiti mobilne telefone da bi došla do sledeće plate. Istraživanja, međutim, ukazuje list, pokazuju da se s poboljšanjem stanja privrede smanjuje privlačnost privremenih poslova.
Tezgaroška ekonomija je oblik kapitalizama koji je brutalno efikasan, ističe njujorški list. Može biti dobar za ljude koji traže nešto dodatnog novca, ali ima velike mane za one koji žele stabilan, predvidiv prihod i neku zaštitu od uspona i padova privrede ili za poslodavce kojima je potrebna pouzdana radna snaga.
Frilenserski rad preko platformi je u suštini pretvorio rad neke osobe u robu kojom se slobodno trguje. Za Uber, muškarci i žene koji voze putnike na osnovu aplikacije te kompanije, uopšte se ne računaju kao radna snaga, već kao klijenti – kao i ljudi koji naručuju vožnju ili hranu, oni su krajni korisnici.
Ta kompanija vidi sebe kao da pravi tržište za ljude koji nude prevoz i onih koji žele negde da stignu. Drugim rečima, vidi sebe kao nešto poput berze ili aukcijskog sajta. To pomaže da se objasni oštra podela između stavova direktora Ubera i, s druge strane, sindikata i kalifornijskih poslanika koji žele da Uberovi vozači budu zaposleni, a ne nezavisni ugovarači, prenosi RSE.
