Zbog promene klime okeani se sve brže zagrevaju, njihov nivo brže raste, gube kiseonik bržim tempom i topi se sve više leda i snega, upozorava grupa eksperata UN za klimu.
U alarmantnom izveštaju, objavljenom u sredu, oni su rekli da te promene predstavljaju pretnju za cele regione i ukazali da ljudi treba da što pre smanje emisiju ugljen-dioksida da bi ograničili štetu.
Podizanje nivoa okeana, pretnja potapanja malih ostrva, nestanak glečera neki su od razornih uticaja već "nepovratnih" klimatskih promena, ukazala je UN grupa eksperata o klimi u svom izveštaju, i posle maratonskog petodnevnog sastanka u Monaku.
U izveštaju su dati neke alarmantne procene.
Nivo okeana je porastoa 2,5 puta brže početkom 21 veka nego tokom 20. veka i taj tempo će nastaviti da raste.
Svetski okeani su već izgubili jedan do tri odsto kiseonika u svojim gornjim nivoima od 1970. i izgubiće više kako se zagrevanje nastavlji.
Od 2006. do 2015. topljenje leda sa Grenlanda, Antarktika i planinskih glečera na svetu se ubrzalo i sada se gubi 653 milijardi metričkih tona leda godišnje.
Pokrivenost snega na Arktiku u junu smanjilo se za više od pola od 1967. i manje je za gotovo 2,5 miliona kvadratnih kilometara.
Broj morskih životinja će se verovatno smanjiti za 15 odsto i ulova ribara uopšte za 21 do 24 odsto do kraja veka zbog klimatskih promena.
Prvi put međunarodni tim naučnika predviđa da će neke ostrvske zemlje verovatno postati nepristupačne za stanovanje zbog promena okeana izazvanih klimatskim poremećajima.
Dva dana posle samita o klimi u Njujorku na kome nije dobijen očekivan podsticaj, u ovom izveštaju se ipak ističe da bi uvođenje mera za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte moglo da utiče da se taj trend izmeni.
Izmena okeana neće naglo prestati ako se smanje emisije štetnih gasova ali će ritam da se uspori.
"To daje više šanse očuvanju ekosistema, i dozvoljava da se kupi vreme", rekla je klimatolog Valeri Mason-Delmot, koja je učestvovala u izradi dokumenta od 900 strana zasnovanog na hiljadama naučnih studija.
Izgradnja zaštita od podizanja nivoa vode mogla bi da smanji od 100 do 1.000 puta rizik od poplava, navodi se u izveštaju. Ali za to su potrebne investicije od više stotina milijardi dolara godišnje.
"Okeani i ledeni delovi sveta su u velikim teškoćama i to znači da smo i mi svi u velikim teškoćama. Promene se ubrzavaju", rekao je jedan od autora izveštaja Majkl Openhajmer, profesor geonauke i međunarodnih odnosa na univerzitetu Prinston.
Prema izveštaju više od milijardu ljudi će do sredine veka živeti u niskim priobalnim zonama posebno osetljivim na poplave ili na druge ekstremne vremenske uslove, pojačane porastom nivoa mora i poremećajima klime.
Brojni veliki gradovi i mala ostrva će do 2050. godine biti pogođeni najmanje jednom godišnje nekim ekstremnim klimatskim događajem što se do sada dešavalo svakih sto godina.
Svet se u 2015. godini obavezao u sporazumu u Parizu da ograniči zagrevanje na porast od 2.0 odnosno 1,5 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru smanjenjem emisija štetnih gasova povezanih sa ljudskim aktivnostima.
Okeani koji pokrivaju više od 70 odsto površine Zemlje, apsorbovali su oko četvrtinu tih emisija i 90 odsto dodatne toplote koju stvara ugljendioksid koji je proizveo čovek. To ima vidljive posledice, rast temperature mora, gubitak kiseonika.
Ti poremećaji dovode do domino efekta na ekosisteme od kojih čovek zavisi, kao što su koralni grebeni koji su važn za brojne vrste riba, ili planinski predeli koji dobijaju vodu od glečera.
Izveštaj koji je ovo telo usvojilo je četvrti naučni izveštaj UN za godinu dana u kome se upozorava na uticaj klimatskih promena i ukazuje kako to sprečiti ili bar ograničiti.
