Godinu dana posle ubistva saudijskog novinara i kritičara režima u Rijadu Džamala Kašogija niko nije odgovarao za jeziv zločin u saudijskom konzulatu u Istanbulu, suđenje optuženima u Saudijskoj Arabiji odvija se u tajnosti, a saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman pokušava da se vrati na svetsku pozornicu nakon skandala koji je umrljao njegovu reputaciju reformatora i modernizatora, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa.
Kašogi je nekada bio deo saudijskog establišmenta i urednik provladinog lista, ali je postepeno pao u nemilost vlasti, da bi mu do 2017. bilo zabranjeno da piše u Saudijskoj Arabiji, ukazuje BBC.
Posle toga je otišao u SAD gde je počeo da piše oštre kolumne s kritikama politike Rijada i Bin Salmana. Kada je prošle godine 28. septembra došao u saudijski konzulat u Istanbulu da traži dokumenta neophodna za venčanje, Saudijcima se ukazala priliku da "urade nešto" s Kašogijem, ističe BBC.
Posle prvog dolaska Kašogija u konzulat turska obaveštajna služba je zabeležila telefonske razgovore između konzulata i Rijada u kojima je on označen kao tražena osoba, navodi BBC koji je razgovarao s dve osobe koje su slušale snimke.
Veruje se da je u prvom razgovoru obavešten moćan saradnik princa - Saud al-Kahtani koji je već optuživan za učešće u pritvaranju i mučenju disidenata u Saudijskoj Arabiji. Sam Kašogi je u svojim tekstovima optužio Al-Kahtanija da vodi "crnu listu" za prestolonaslednika.
Kašogi je pozvan 2. oktobra da dođe u konzulat po papire i tada se na snimcima mogao čuti forenzički patolog koji je navodno kasnije raskomadao telo žrtve. Iz njegovih reči se moglo saznati da je znao šta se od njega očekivalo, rekla je britanska pravnica Helena Kenedi koja je bila u timu specijalne izvestiteljke UN. "Moglo se čuti kako se smeju… Čekali su tamo znajući da će taj čovek ući i da će biti ubijen i isečen".
Kada je Kašogi došao u konzulat rečeno mu je da postoji poternica Interpola za njegovo hapšenje i da se mora vratiti u Saudijsku Arabiju, navodi BBC. "Postoji trenutak kada se može čuti kako Kašogi od čoveka koji je samouverena osoba, ide ka osećanju straha – povećanje nervoze, povećanje užasa – i onda saznanja da će se dogoditi nešto fatalno", rekla je Kenedi.
Ona je navela da se na snimcima ne može čuti zvuk koji bi povezala s hirurškom testerom za kosti kojom je navodno raskomadano telo novinara, ali da se moglo čuti tiho brujanje. Turski obaveštajni zvaničnici, ističe BBC, veruju da je to zvuk testere.
Izvetiteljka UN Anjes Kalamar je Savetu UN za ljudska prava podnela izveštaj o ubistvu 2. oktobra u konzulatu s, kako podvlači BBC, odlučnim zaključkom. "Ne postoje naznake po međunarodnom pravu da bi ovaj zločin mogao da se klasifikuje ni na koji drugi način osim kao državno ubistvo".
Jedanaest osumnjičenih Saudijaca je na suđenju u tajnovitom postupku, ali je tek nekoliko saslušanja održano, ističe Rojters, dok Vašington post navodi da Saudijska Arabija nije objavila ni imena optuženih. Do njihovih imena je došla Kalamar, ali među njima nije Al-Kahtani, bivši bliski saradnik Mohameda koji je optužen za planiranje operacije ubistva.
Izveštaj UN tvrdi da Saudijska Arabija snosi odgovornost za ubistvo i da treba istražiti moguću ulogu princa Mohameda. Kongres SAD je naveo da veruje da je prestolonaslednik "odgovoran za ubistvo" u operaciji u kojoj su učestovali agenti koji su mu direktno podređeni.
Princ Mohamed, međutim, rekao je za televiziju CBS da kao lider zemlje preuzima "punu odgovornost" za jezivo ubistvo Kašogija, ali je negirao da je on to naložio, navodi agencija Asošiejted pres.
Izveštaj UN tvrdi da Saudijska Arabija snosi odgovornost za ubistvo i da treba istražiti moguću ulogu princa Mohameda. Kongres SAD je naveo da veruje da je prestolonaslednik "odgovoran za ubistvo" u operaciji u kojoj su učestovali agenti koji su mu direktno podređeni. Princ Mohamed, međutim, rekao je za televiziju CBS da je nemoguće da zna šta svakodnevno radi tri miliona ljudi koji rade za saudijsku vladu.
Godinu dana posle ubistva Kašogija, Saudijska Arabija pokušava da se vrati na globalnu pozornicu, ali ju je kriza oslabila i podrila ambiciozne reforme koje je pokrenuo njen de fakto lider, prenosi agencija Frans pres ocene analitičara.
Bin Salman je kao modernizator konzervativne kraljevine uživao poštovanje globalnih lidera i poslovnih džinova, ali je, ističe AFP, posle zločina postao parija, dok je ubistvo bacilo senku na njegove reforme, stavljajući ljudska prava u njegovoj zemlji pod mikroskop, ali i iskušavajući stara savezništva sa zapadnim silama.
Princ je od tada pokušao da poboljša svoju umrljanu reputaciju, pokrećući PR kampanje da opet pridobije strane investicije dok ubrzava, kako analitičari nazivaju, "naginjanje ka istoku", ka manje kritičnim saveznicima poput Kine i Indije. To je, međutim, imalo ograničen uspeh, ističe AFP.
Otkrića izvestiteljke UN Anjes Kalamar i transkripti razgovora u konzulatu povećali su pritisak na zapadne saveznike da suspenduju prodaju oružja kraljevini, što je udarac za Rijad usred povećanih tenzija s Iranom, ocenjuje AFP.
Ubistvo Kašogija je povećalo rizik po reputaciju zapadnih firmi koje posluju sa Saudijskom Arabijom, čak i pošto globalni bankari i direktori opet prisustvuju atraktivnim investicionim konferencijama, ističe francuska agencija.
Skandal je takođe omeo bin Salmanove ekonomske reforme koje treba da smanje zavisnost Saudijske Arabije od naftnih prihoda i povećaju investicije u privatnom sektoru. Između ostalog odložen je planirani izlazak na berzu saudijskog naftnog džina Aramka.
S druge strane, ocenjuje Vašington post, princ Mohamed se vratio na svetsku pozornicu, što je pokazao letošnji skup Grupe 20 u Japanu gde se saudijski prestolonaslednik smejao irukovao sa svetskim liderima.
To, kako ističe Vašington post, ne bi bilo moguće bez podrške predsednika SAD Donalda Trampa. Za Trampa se vrednost odnosa svodi na dolare, dodaje list, navodeći da predsednik SAD nije ulepšavao jezivu prirodu ubistva novinara, ali je više puta opisao Bliski istok kao "opako" mesto, opravdavajući Kašogijevo ubistvo kao nesrećan događaj zbog kojeg ne vredi odustati od unosnog tržišta.
Mada je kratkoročno Mohamed izgleda spreman da se vrati na svetsku scenu, dugoročni izgledi za Saudijsku Arabiju su klimaviji, ocenjuje Vašington post. Sećanje na Kašogija nije izbledelo – njegovo ubistvo ostaje poziv aktivistima za ljudska prava, dok njegova priča i dalje fascinira novinare i filmske stvaraoce. Tramp možda želi da zaboravi na Kašogija, ali ne i svet, zaključuje list u kojem je Kašogi pisao kolumne.
