Svetski rast prolazi kroz "sinhronizovano usporavanje" zbog trgovinskih tenzija koje bi moglo da dovede do smanjenja rasta za oko 0,8 procenta do 2020. godine, rekla je nova generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva.
"Vreme je sada za zemlje koje imaju budžetski prostor da upotrebe ili da budu spremne da upotrebe snažni budžetski podsticaj da bi doprinele jačanju tražnje i rasta", rekla je ona i navela Nemačku, Holandiju i Južnu Koreju, u govoru uoči jesenjih sastanaka MMF-a i Svetske banke.
Ona je upozorila da će MMF idućeg utorka objaviti predviđanja rasta za 2019. i 2020. revidirana na niže.
Sa strane trgovine kao pretnju za svetsku privredu ona je navela težak izlazak Velike Britanije iz EU i zaduženje kompanija.
U nekim zemljama kompanije su iskoristile niske kamatne stope da uđu u dugove da bi finansirale spajanja ili kupovine rađe nego da investiraju, navodi MMF.
"Ukoliko dođe do velikog usporavanja privrednog rasta, dug firmi izloženih riziku nemogućnosti plaćanja dospelih potraživanja bi se povećao na 19.000 milijardi dolara, što je blizu 40 odsto ukupnog duga u osam vodećih privreda", a to su Nemačka, Kina, Španija, SAD, Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija, rekla je Georgijeva.
Ona je ukazala da je ta cifra viša od nivoa za vreme finansijske krize 2008.
Brojne trgovinske tenzije ne predstavljaju više samo rizik već su ostavile tragove, istakla je Georgijeva.
Ona je rekla da bi svetski BDP mogao da bude smanjen za oko 0,8 odsto do 2020. godine u odnosu na 0,5 koliko je procenjeno u julu.
"To je otprilike veličina ekonomije Švajcarske", rekla je ona.
Ona je pozvala zemlje da sada rade na tome da nađu trajno rešenje tim pre što neizvesnost utiče vrlo negativno na finansijsko tržište.
Georgijeva je takođe pozvala na delovanje u borbi protiv klimatskih promena i ukazala da je to kriza u kojoj niko nije pošteđen i svako ima odgovornost da deluje.
Ona je rekla da jedna nova studija MMF-a pokazuje da su takse na ugljenik moćna i efikasna sredstva u borbi protiv klimatskih promena, ali da one treba da idu zajedno sa smanjenjem poreza i podsticajima za investicije u čistu infrastrukturu.
