Tri glavne institucije Evropske unije (EU) - Savet, Komisija i Parlament u međusobnom su sukobu, a jedna od njih je pred mogućim sudskim postupkom zbog propusta u delovanju u slučaju navodnog sukoba interesa, u kojem su se preko evropskih programa subvencija obogatili lideri pojedinih članica Unije, prenosi danas Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Očekivalo se da će ovo biti godina u kojoj će EU podvući crtu ispod krize Evrozone, migracija i Bregzita, piše portal Politiko ukazujući na briselsko obećanje posle majskih izbora da će se efikasno baviti globalnim problemima kao što su klimatske promene, trgovinski ratovi, digitalna transformacija i migracije.
Umesto toga, ukazuje briselski portal, tri glavne institucije koje moraju da sarađuju kako bi Unija efikasno delovala, sukobljavaju se međusobno, što dovodi u pitanje kapacitet EU da ispuni ambiciozne ciljeve.
Naglo povećana izlaznost na evropskim izborima u maju pokazala je da sve veći broj građana traži rešenja za EU, ali je glasanje, ukazuje Politiko, dovelo do veće fragmentacije parlamenta, što otežava sastavljanje koalicija i vođenje politike.
Evropska narodna stranka desnog centra i socijalisti više nemaju većinu zajedno. Pojava liberalne grupe Za obnovu Evrope Emanuela Makrona kao nezamenjivog trećeg partnera u bilo kojoj proevropskoj koaliciji, poremetila je njihov "duopol" i destabilizovala sistem.
Parlamentarci su se osvetili odbijanjem tri kandidata za evropske komesare, što je loša vest za Ursulu fon der Lajen koja treba da preuzme dužnost predsednice Evropske komisije 1. decembra.
Njen vodeći program - takozvani Evropski zeleni dogovor namenjen ubrzanju tranzicije EU ka ekonomiji s niskim udelom ugljenika – mogao bi biti izrazito težak za upravljanje kroz fragmentiranu i zavađenu instituciju, s obzirom na radikalne promene u načinu života, navike i troškove koje nova politika podrazumeva za građane i preduzeća.
Evropski savet je paralizovan, naglašava Politiko, zahvaćen podelom sever-jug i istok-zapad, i nacionalne vlade nisu uspele da se dogovore o nizu ključnih odluka za jačanje evrozone, podupiranje bankarskog sistema, reformu politike azila i imigracije, borbu protiv globalnog zagrevanja i stabilizaciju Zapadnog Balkana.
Prvi veliki test za nadu da li će se mnogo učiniti u narednih pet godina biće pitanje da li se vlade EU i Parlament mogu dogovoriti o budžetu za razdoblje 2021-2027. nakon što Velika Britanija napusti EU.
Gardijan piše da Evropski savet ide pred sud zbog optužbe da nije adekvatno postupio zbog navodnog sukoba interesa češkog premijera Andreja Babiša.
Član češkog Senata Lukaš Vagenkneht rekao je da je pokrenuo tužbu pred Evropskim sudom pravde pošto Evropski savet nije odgovorio na zabrinutosti zbog navodnog sukoba interesa. Senator je rekao da se Babiš mogao lično "obogatiti" glasanjem u Evropskom savetu, jer poseduje kompaniju koja prima subvencije EU.
Pravni slučaj delom počiva na mišljenju pravnika EU, koji su u procurelom izveštaju utvrdili da je milijarder i premijer Češke 2018. bio u sukobu interesa, jer je njegov konglomerat za hranu Agrofert samo te godine imao koristi od najmanje 82 miliona evra subvencija EU. Kao član Evropskog saveta, Babiš ima pravo veta na budžet EU.
Evropski sud pravde tek treba da potvrdi hoće li pristupiti zahtevu Vagenknehta za ubrzani postupak, kako bi se omogućila presuda pre nego lideri EU usaglase sledeći evropski budžet 2020. godine.
Insajderi EU nadaju se nagodbi u budžetu za 2021-2027. do juna 2020. godine, ali prema oceni Gardijana, postizanje kompromisa verovatno će testirati jedinstvo EU do krajnjih granica.
Erozija vladavine zakona u zemljama srednje Evrope koje su najveći korisnici sredstava EU jedan je od razloga zašto će se finansijska nagodba tako teško postići.
Gardijan ističe da su članovi parlamenta zabrinuti i zbog korišćenja EU fondova u Mađarskoj, budući da su se prijatelji, porodica i pristalice premijera Viktora Orbana dobili vladine ugovore koje finansira EU i suočeni su s malo konkurencije, što je, zaključuje list, crvena zastava u borbi protiv korupcije.
Evropski program za poljoprivredu, koji je bio ključan za formiranje Evropske unije, koriste iste antidemokratske snage koje iznutra prete evropskom bloku, jer vlade u srednjoj i istočnoj Evropi imaju ogromnu korist u raspodeli subvencija koje finansiraju poreski obveznici širom Evrope, ukazuje Njujork tajms.
Istraga njujorškog lista u devet zemalja tokom 2019. godine otkrila je da sistem subvencija, koji je namerno ostavljen netransparentnim, grubo podriva ekološke ciljeve Evropske unije i duboko je upetljan u korupciju.
Stvoren je moderan zaokret ka feudalnom sistemu, gde posao i pomoć dobijaju oni koji su usklađeni s grupom oligarha i političkih pokrovitelja, dok se pobunjenici kažnjavaju. Te nove zemljoposedničke barone, kako se ispostavilo, finansira i osnažuje Evropska unija, ističe njujorški list.
Svake godine, evropski blok isplaćuje skoro 60 milijardi evra subvencija namenjenih podršci poljoprivrednicima širom kontinenta i održavanju ruralnih zajednica. To je najveća stavka EU budžeta i jedan od najvećih programa subvencija na svetu.
Središnji deo programa je da ljudi dobiju novac na osnovu toga koliko zemlje obrađuju. Ovaj sistem je trebalo da pomogne poljoprivrednicima i stabilizuje snabdevanje hranom u Evropi. Ali u zemljama bivšeg sovjetskog bloka, gde su vlade raspolagale s mnogo poljoprivrednog zemljišta, lideri poput mađarskog premijera prodali su zemljište političkim saveznicima i članovima svojih porodica.
Kompanija koju je osnovao češki premijer Babiš, prikupila je desetine miliona evra subvencija samo prošle godine. Zbog subvencija, poljoprivredna polja u Bugarskoj i Slovačkoj su razgrabljena u mafijaškom stilu.
Evropska mašinerija u Briselu omogućava tu grubu korupciju jer bi suočavanje s tim značilo promenu programa koji pomaže zajedničkom održavanju nesigurne Unije. Evropski lideri se ne slažu oko mnogo toga, ali svi računaju na izdašne subvencije i široku diskreciju u trošenju, ocenjuje Njujork tajms, dodajući da su neki parlamentarci u Briselu priznali da često nemaju pojma gde novac ide.
Njujork tajms podseća da su zvaničnici Evropske unije odbacili izveštaj iz 2015. godine u kojem se preporučuje pooštravanje pravila o subvencionisanju poljoprivrednih dobara kao zaštita od grabljenja zemlje u srednjoj i istočnoj Evropi.
Evropski parlament odbacio je predlog zakona koji bi zabranio političarima da imaju koristi od subvencija koje administriraju.
To je, zaključuje Njujork tajms, vrsta modernog feudalizma potpomognutog subvencijama Evropske unije, gde mali poljoprivrednici žive u senci ogromnih, moćnih interesa politike.
