Više od trećine mladih starosti između 14 i 21 godine kažu da su bili žrtve fizičkog nasilja makar jednom do polaska u srednju školu, navodi se u nedavnoj anketi sa preko četiri hiljade učesnika za CBC njuz. Dečaci su mnogo češće izloženi nasilju - čak četiri od deset su na svojoj koži osetili neki vid napada.
Svaki peti srednjoškolac je priznao da su mu pretili oružjem.
Istraživanje je pokazalo da je u regionu Toronto, u poređenju sa drugim regionima u Ontariju i zemlji, procentualno najčešće nasilje, a da se ono najređe javlja u Kvebeku.
Prerijski deo zemlje se, pak, izdvaja po neželjenim seksualnim kontaktima kod svake četvrte osobe. Svaka treća mlada osoba požalila se da je žrtva ogovaranja ili poruka sa seksualnom konotacijom, što je značajno više od nacionalnog proseka.
Jedno od najneprijatnijih saznanja je da su pojedine devojčice već u vrtiću osetile nešto što se može podvesti pod neželjeni seksualni kontakt. U četvrtom razredu na to se požalila jedna od 25 devojčica, da bi do sedmog razreda to poraslo skoro na jedna od osam. Takvi napadi se, međutim, najčešće dešavaju posle sedmog razreda, da bi u poslednjim razredima srednje škole situacija počela da se smiruje.
Ni dečaci nisu imuni na takvu vrstu nasilja, ali u nešto manjem obimu.
Ekspert za prevenciju nasilja sa Univerziteta Otava, Trejsi Vajlankort ističe da se pre svega mora identifikovati problem, uz procenu ozbiljnosti i broja žrtava, a tek potom se baviti iznalaženjem načina za njegovo rešavanje.
Ona priznaje da se značajno razlikuju ovi podaci, dobijeni direktno od mladih, od onoga sa čime raspolažu škole. Objašnjenje leži u činjenici da mladi nerado priznaju ono čemu su izloženi, i to iz straha da će se nasilje ponoviti ili, čak, pretvoriti u još neprijatnije, ili zbog toga što niko ne voli tužibabe.
U osnovnoj školi nasilje ne prijavljuje više od trećine, a u srednjoj više od polovine žrtava. Ukoliko i prijave, neretko se dešava da budu nezadovoljni reakcijama i potezima nadležnih u školi.
Vajlankort smatra da bi to trebalo da bude podatak koji upozorava školske vlasti. Ona naglašava da treba shvatiti koliko je hrabrosti bilo potrebno žrtvi da saopšti svoje neprijatno iskustvo, i koliko to što nema očekivanih efekata ostavlja posledice po psihu mladog čoveka.
