Nova metodologija proširenja EU nudi samo kozmetičke promene a Zapadnom Balkanu potreban je drugačiji model koji bi bio usmeren na ljudski razvoj, ocenio je direktor briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) Dušan Reljić.
On je jedan od autora analize u kojoj se navodi da "bez rešavanja temeljnih uzroka trenutne situacije, posebno dugotrajne društveno-ekonomske entropije i političkog zaostajanja na Zapadnom Balkanu, nova metodologija proširenja samo će umanjiti uticaj EU u regionu".
U analizi pod naslovom "Izbegavanje zamki još jedne birokratske vežbe: zašto je Zapadnom Balkanu potreban model proširenja EU zasnovan na ljudskom razvoju" navodi se da uprkos nadi da će novi dokument ponovo uspostaviti konsenzus u EU po pitanju proširenja i oživeti iscrpljenu politiku prema Zapadnom Blakanu, jasno je da je reč o samo još jednom birokratskom pokušaju.
Govoreći za Dojče vele (Deutće Welle - DW) o studiji čiji su auotri uz njega Mateo Bonomi i Ardian Hačkaj, Reljić je ukazao da je "koncentrisanje na 'ljudski razvoj' važno u pristupu EU prema Zapadnom Balkanu".
"Pri prosečnim mesečnim prihodima od tri do četiri stotine evra, vladavina prava i demokratija ne mogu da puste duboke korene. Društva su podeljena na ogroman osiromašen deo i mali ostatak onih koji stiču velike profite u 'zarobljenim državama'", rekao je.
Reljić je podsetio da je tim rečima i Evropska komisija 2018. godine označila stanje u regionu, u kome su političke odluke često proizvod ličnih interesa, po pravilu i korupcije u redovima vlasti, a ne odražavaju opšti interes, utvrđen demokratskim postupkom.Građani shvataju da su ekonomski i politički u bezizglednoj situaciji i zato odlaze u inostranstvo. Tokom 2018. godine, kako pokazuju podaci statističkog zavoda EU, maltene svaka dva minuta jedan građanin Zapadnog Balkana sticao je prvi put boravišnu dozvolu u EU – ukupno njih više od 230.000. Ako se još uzme u obzir veći broj umrlih od novorođenih, region se prazni približnom brzinom od jednog čoveka svakih devedeset sekundi, naveo je.
Povodom "velikog plana" za ekonomski razvoj i investicije na Zapadnom Balkanu koji je za Samit u Zagrebu najavio evropski komesar Oliver Varheji, Reljić je rekao da nije jasno da li će to zaista biti neka vrsta Maršalovog plana koji će preokrenuti sadašnje društveno-ekonomsko i političko nazadovanje u regionu.
"Imajući, međutim, u vidu sporenja unutar EU oko novog budžeta, mali su izgledi da nastupe promene i da Zapadni Balkan dobije neophodnu bespovratnu pomoć za stvarni napredak", rekao je.
On je ukazao da razvoj na osnovu zaduživanja u inostranstvu nije doneo bitne pomake u regionu tokom protekle dve decenije. Tokom proteklih jedanaest godina, zemlje Zapadnog Balkana imale su manjak u trgovini sa EU od stotinak milijardi evra, veliki je i deficit u bilansima plaćanja sa inostranstvom.
Prosečan privredni rast na Zapadnom Balkanu je oko dva do četiri odsto godišnje, a bilo bi neophodno dvostruko više da bi tih šest ekonomija dostigle prosek EU za – trideset godina. Zato je neophodan besplatan kapital za ulaganja u saobraćaj, telekomunikacije, zdravstvo, školstvo, istraživanje i drugu infrastrukturu – ukoliko EU zaista želi da ostvari geopolitički cilj izjednačavanja ekonomskih i političkih uslova na kontinentu kao dugoročnog garanta mira, rekao je Reljić.
U analizi dostupnoj na linku https://www.iai.it/en/pubblicazioni/avoiding-trap-another-paper-edžercise iznose se i ključne premise na kojima bi trebalo da se zasniva novi model proširenja. Među njima su na prvom mestu "konkretne mere koje imaju potencijala da udvostruče trenutni rast BDP u regionu na šest do osam odsto jer je to jedini način da se povrati prospertitet i stabilizuju društva" pri čemu se suštinsko uskalđivanje sa EU može očekivati kada godišnji nivo ulaganja dostigne oko 25 odsto BDP.
