Velika Britanija je posle 47 godina zajedničkog života u ponoć 31. januara postala je prva zemlja koja je napustila Evropsku uniju, čime je otvorila novo poglavlje u svojoj istoriji.
Ovog puta je to kraj, bilo je potrebno tri i po godine pregovora da se dođe do ove tačke i ostvari ono za šta je 2016. glasalo 52 odsto Britanaca.
Taj istorijski trenutak koji je bio u ponoć u petak po centralnoevropskom vremenu obeležen je u Velikoj Britaniji proslavama onih koji su za i protestima onih koji su protiv Bregzita.
Bdenja uz sveće održana su u Škotskoj, koja je većinski glasala da ostane u EU, dok su Bregzitovci slavili na trgu britanskog parlamenta u Londonu.
Velikoj Britaniji sada ostaje težak posao da usaglasi nove odnose sa blokom EU od 27 zemalja, umanjenom za 66 miliona stanovnika, ali i sa velikim silama kao što su SAD predsednika Donalda Trampa.
Među prvim svetskim zvaničnicima reagovao je američki šef diplomatije Majk Pompeo koji je u tviter poruci obećao da će "ojačati" već snažne odnose sa svojim istorijskim saveznikom.
Ispred britanskog Parlamenta posle odbrojavanja 30 poslednjih sekundi oko 1.000 okupljenih se glasno radovalo, i pevalo nacionalnu himnu u trenutku razlaza.
"Uradili smo to" uzviknuo je veliki evroskeptik Najdžel Faraž, što je dočekano sa pozdravima okupljenih.
Na severu evroskeptične Engleske, u mestu Morli gde je 60 odsto glasalo za Bregzit razlaz je proslavljen sa velikom pompom, vatrometom i dizanjem britanskih zastava.
Neposredno pre zvaničnog razlaza britanski premijer Boris Džonson je izjavio u pripremljenom govoru da će Bregzit, čiji je on bio veliki zagovarač, biti "veliki uspeh", "bez obzira na prepreke".
"Najvažnije što treba reći večeras je da to nije kraj, nego početak, trenutak kada sviće i kada se diže zavesa za novi čin", rekao je on i obećao "početak nove ere prijateljske saradnje sa Evropskom unijom".
Do kraja godine treba se dogovoriti o pitanjima trgovine, bezbednosti, ribarstva sa Briselom. Narednih nedelja će početi pregovori koji neće biti laki i čiji ishod je vrlo neizvestan, navodi Frans pres.
Oni u Britaniji koji su bili za ostanak u EU ostali su sa gorkim osećajem, posebno u britanskim oblastima koje su većinski glasale za ostanak, Škotskoj i Severnoj Irskoj.
"Škotska će se vratiti u srce Evrope kao nezavisna zemlja", napisala je u tviter prouci škotska premijerka Nikola Stardžon, koja je rešena da se bori protiv odbijanja Londona da dozvoli novi referendum o nezavisnosti Škotske.
U Edimburgu će zastava EU nastaviti da se vijori ispred lokalne skupštine, gde su se stotine ljudi u petak uveče okupile da izraze protivljenje izlasku iz EU.
Džonson se čuvao svakog likovanja, i rekao svojim ministrima da želi da okrene stranu podelama i da radi punom parom na okupljanju zemlje.
Od Brisela do Berlina preko Pariza evropske vođe su izrazile žaljenje i rešenost da nađu najbolje moguće partnerstvo sa Velikom Britanijom posle njenog izlaska koji je zadao udarac evropskom snu.
"To je istorijski znak za uzbunu" koji "treba da nas natera da razmislimo", upozorio je francuski predsednik Emanuel Makron.
Iako je dan istorijski on neće odmah doneti konkretne promene. Razlaz će biti mek, pošto će do kraja godine, dok se pregovaraju novi odnosi sa EU, Velika Britanija nastaviti da primenjuje evropske propise. Najteže ostaje da se uradi, kompleksni pregovori o vezama koje će povezati London i Brisel po pitanju trgovine, bezbednosti, ribarstva.
