Fijasko predizbora Demokratske stranke u američkoj saveznoj državi Ajovi, gde su prvi rezultati objavljeni tek skoro 24 sata posle glasanja, pokazuje ranjivost američkog izbornog sistema: od opasnosti od hakovanja, do teorija zavere koje zabrinjavaju stručnjake i političare.
Poreklo te računarske greške - pri kodiranju za prenošenje rezultata, po mišljenju nekoliko stručnjaka, ukazuje da je uzrok u neispravnoj i nedovoljno testiranoj aplikaciji za "pametne telefone".
Ipak, "sve ukazuje da su naši sistemi (prikupljanje glasova) bezbedni i da nije bilo upada" hakera, pokušala je u utorak da uveri Demokratska stranka toj maloj seoskoj državi na Srednjem zapadu SAD.
Ali stručnjaci su zabrinuti zbog sigurnosnih propusta tokom svih glasanja na nivou američkih država.
"Zabrinjavajuće je već i samo to što se sada pažljivo proverava čak i to kakva je bila provera bezbednosti izbora" i već to utiče na "poverenje javnosti", rekao je za "Foks njus" sekretar za unutrašnju bezbednost SAD Čed Volf.
"Haos u Ajovi ilustruje naš opšti neuspeh da adekvatno zaštitimo naš sistem glasanja", rekao je demokrata Mark Vorner, član grupe Senata Kongresa SAD za kibernetičku sigurnost.
"Moramo imati celovit stav o zaštiti bezbednosti, integriteta i otpornosti našeg izbornog sistema - od registracije birača, do objavljivanja rezultata, preko prikupljanja glasova i mašine za glasanje", rekao je on u izjavi.
"Avet" izbora 2016. ponovo jača pred predsedničke i kongresne izbore 3. novembra ove godine.
Američke obaveštajne službe optužuju Rusiju da je napala računare Demokratske stranke tokom kampanje pre gotovo četiri godine, krađom dokumenata sramotnih za predsedničku kandidatkinju Hilari Klinton, koje je kasnije objavio "Vikiliks".
Hakeri, povezani sa ruskim obaveštajnim agencijama - kako tvrdi Vašington, takođe su u više navrata, po istrazi Senata, pokušali da se infiltriraju u glasačke sisteme svih 50 američkih država, a ponekad su i uspevali.
Ti slučajevi su dokazali postojanje jaza između zaštite na saveznom nivou SAD i nivou država, što je dalje podstaklo nepoverenje vlada saveznih država prema Vašingtonu.
Od tada je poboljšana saradnja Odeljenja za unutrašnju bezbednost i organa saveznih država, te na poslaničkim izborima novembra 2018. nije bilo značajnijih incidenata.
Ali, rizik od stranog uplitanja - hakovanja ili dezinformacija, u kampanji ove, 2020. godine, i dalje je prisutan, posebno na lokalnom nivou.
Po kompaniji "Mekafi" za računarsku zaštitu, "velika većina" veb-sajtova koji se koriste za glasanje u 13 država koje se smatraju ključnim za predsedničke izbore, ima bezbednosne ranjivosti, na primer, nekorišćenjem bezbednog dela protokola IP adrese ("https").
Mnogi takođe ne koriste naziv domena ".gov" koji obezbeđuje autentičnost veb-lokacije i sprečava "zlonamerne aktere da otvore svoje veb-lokacije sa identičnim nazivom kao i zvanične" i korisnike time navedu da glasaju na njihovom, a ne na državnom sajtu u SAD.
Aleks Stamos, direktor "Internet opservatorije" Univerzitetu Stanford, ukazuje i na rizik od zaraze programima za "otmicu sajtova" (Ransomnjare).
Taj bivši stručnjak "Fejsbuka" kaže i da dezinformacije na internetu "sa zadovoljstvom" svesno šire aktivisti raznih stranaka.
Haos Ajove već je dao dobar pregled mogućih rizika. Glasine o "falsifikovanim" izborima proširile su se, a republikanski senator Lindsi Greem otišao je toliko daleko da je na "Tviteru" tvrdio da je bilo "manipulacije izborima".
Ta dezinformacija, "široko rasprostranjena dodatno potkopava poverenje u demokratski proces", jer je sezona stranačkih predizbora za izbor kandidata za predsednika SAD tek počela, upozorio je demokratski senator Mark Vorner.
To je znak da "Kongres, lokalni zvaničnici i platforme društvenih medija moraju da obave još mnogo posla da bi osigurali integritet izbora", rekao je on.
