Pre nego što krenete da koristite bilo koji od FinTech ili bankovnih servisa, o kojima smo pisali u prethodnim brojevima, moraćete da se registrujete sa FinTech-om ili bankom koja pruža takve servise. To znači da morate da date svoje ime, prezime, email adresu, broj telefona a verovatno, ako je u pitanju neki servis koji uključuje dostavu (pr. Amazon), onda i svoju adresu. Taj proces se zove registracije korisnika ili na engleskom Know Your Customer (KYC). Taj KYC proces je bitan za kompanije koje pružaju korisničke usluge iz više razloga:
Pre svega kompanije žele da znaju što više informacija o vama kako bi mogli da vam ponude što bolji i relevantniji servis koji odgovara vašim potrebama. Zbog toga će vas motivisati da podelite više informacija o vama, tako što ćete dobiti dodatne besplatne servise (npr. pol, godine, adresu, zanimanje, itd..).Te informacije će koristiti kako bi isto tako imali i bolje izveštaje npr. broj muških u odnosu na broj ženskih korisnika, prosečna godišnja starost, primanja, itd.
Bitno je da se proveri ispravnost vaših ličnih informacija tako što će kompanije automatski poslati verifikacioni email ili sms poruku na email adrese ili brojeve telefona, koje ste uneli prilikom registracije servisa. Na taj način će kompanije biti sigurnije u pružanju njihovih usluga jer znaju da email ili broj telefona pripadaju vama
Da bi se ispunili uslovi koje vlada Kanade nalaže kompanijama, vezano za provere identiteta korisnika servisa. Vlada Kanade traži od kompanija, posebno od onih koje pružaju finansijske servise (npr. razmenu para, finansijskih izveštaja) da poštuju pravila i zakone vezane za finansijski kriminal i terorizam (Anti-Money Laundering and Terrorism)
U pojednim slučajevima određene kompanije (npr. koje rade razmenu para, pružaju kredite, payroll, itd.) traže i dodatne dokumente od korisnika prilikom registracije za njihove servise (npr. skeniranje vozačkih dozvola ili drugih vladinih dokumenata, dokaz o mestu prebivališta-račun za struju ili vodu). To su dodatni načini kako bi se kompanije zaštitile od neželjenih posledica finansijskog kriminala (pr. finansijskih prevara, finansijskog terorizma).
Proces registracije za korisničke servise je najvažniji korak za digitalne kompanije jer je to momenat kada se novi korisnici odluče da se registruju ili ipak, odustanu od novog servisa. Razlog zbog čega digitalni korisnici odustaju od registracije je dugotrajan ili komplikovan proces unošenja i validacije korisničkih informacija. Današnji digitalni korisnici (mahom Millennials i mlađi) nemaju strpljenja, želje ili vremena da prolaze kroz duge registracione procese u kojima im traže mnogo informacija, ili mnoštvo dokumenata na uvid. Po nekim procenama ako registracija novih korisnika traje duže od minute, velike su šanse da će kompanije ostati bez novih klijenata.
U tom slučaju kompanije sve više primenjuju single sign-on metod koji omogućava korisniku da se registruje za novi servis koristeći pr. Facebook, Google korisnički račun ili svoj on-line bankarski korisnički user-id i šifru. Nakon toga korisnik obično dobije email ili sms poruku sa kodom koji unese u novom servisu. Ovaj proces verifikovanja se zove Multi-Factor Authentication tj. proveravanje vašeg identiteta na social-media platformama uz pomoć registrovanog email ili telefonskog broja.
Sad dolazimo do kontraveznih tema koje se tiču social medija i njihovih manipulacoja sa našim informacijama. Da li dozvoliti Facebook-u ili Google-u da nas nadgledaju i znaju tačno gde se mi krećemo i koje servise koristimo? Moj mišljenje je da ako ste napravili pakt sa njima i dobijate servise za besplatno (npr. komunicirate sa prijateljima i rodbinom, gledate video snimke, slušate pesme, uživate u lagodnoj vožnji zbog GPS-) morate onda i nečega da se odreknete - a to je privatnost.
Međutim, to je samo moje mišljenje, na koje bih dodao da vlade zemalja moraju da se umešaju još više nego do sada i donesu zakone koje nas štite od malicioznih iskorišćivanja naših informacija od strane velikih kompanija. Tako je recimo Evropska Unija donela zakone koje Evropljanima omogućuju da u bilo kom trenutku narede kompanijama da obustave korišćenje privatnih podataka (GDPR). Kanada je donela Digital Data Charter koji će biti na neki način osnova za donošenje sličnih zakona kao što je to slučaj u Evropi.
U međuvremenu par kanadskih FinTech-a u polju digital identity-a je svojim rešenjima doprinelo da Kanada bude pri vrhu zemalja koje značajno ulažu u ovo polje. Pre svih tu treba spomenuti FinTech Secure Key koji verovatno već koristite a da to ni sami ne znate. Kada recimo hoćete da se ulogujete u Canada Revenue Agency (CRA) njebsite imate pred sobom izbor kako želite da se ulogujete. Možete sa svojim CRA user id ili na mnogo lakši način - sa vašim online banking id-em. Na taj način ne morate da pamtite dodatni CRA user id. Ovo rešenje se zove digital id concierge i ponuđeno je Kanađanima na korišćenje nakon što su vodeće kanadske banke, CRA i Secure Key napravili dogovor o zajedničkom rešenju. Secure Key je u međuvremenu na tržište ponudio još jednu inovativnu ponudu zvanu Verified.Me.
Ovo rešenje će vam pomoći da u roku od par sekundi se registrujete za nove servise koje prihvataju Verified.me kao onboarding i identity verification soluciju. Sve što je potrebno je da skinete aplikaciju Verified.me, potvrdite registraciju sa vašom bankom, koja čuva vaš identitet (ime, prezime, broj računa, adresu) i pokažete LjR kod, kada sledeći out budete hteli da registrujete novo osiguranje, promenite telekom operatera, i sl. Kada date odobrenje Secure Key-u (consent) da može da pristupi vašem bankovnom identitetu, Secure Key podeli vaš digital identity sa kompanijom za koju hoćete da se registrujete. Na taj način ne morate da popunjavate formulare, prilažete dokumenta ili dokaze o stanovanju već u roku od par sekundi odradite ceo KYC proces i krenete da koristite novi servis.
Marko Pavlović
FinTech tekstove priprema i piše Marko Pavlović, trenutno zaposlen kao Head, Digital Payments u Prodigy Labs, FinTech-u specijalizovanom za Digital Identity, Digital Payments i Open Banking.
Marko je radio sa FinTech sektorom kao deo inovacijskih timova u RBC banci, Payments Canada (kanadska vladina agencije za platežne sisteme) i drugim organizacijama. Marko je pokrenuo dva FinTech-a, Sherpa.Tadž i GetPrep.
