Predstava "Radovan III" u izvođenju amaterskog pozorišta "Srpsko pozorište Toronto", odigrana je u tri termina ove zime u Torontu.
Glumci su dobili izmenjene zadatke od reditelja koji je tekst Dušana Kovačevića iskoristio kao predložak, transponovao i modifikovao, začinio svojim rediteljskim vizijama i vratio težište teksta na zaboravljeni lik Georginu.
Sva tri termina imala su pune sale gledalaca. Umetnost je namenjena čoveku i pred čovekom se jedino odvija
"Čovek ne može da igra i peva za čoveka koji spava. On može da peva jedino pred čovekom, i za čoveka, pred budnim, usplahirenim, radoznalim čovekom čiji ljudski nemir pokreće, oduvek, samo slutnje o našem neznanju." R. Konstantinović
Glumci u predstavi su pokazali izvanredan talenat, i naterali nas da zaboravimo njihove predhodne uloge i svojom autentičnom pre svega vizuelnom neprepoznatljivošću uplovimo u taj san koji je noćna mora objektivne stvarnosti.
Glumačka ekipa u predstavi bila je: Ljiljana Stošić Marković (Rumenka), Maja Jovčić (Georgina), Gloria Kravos (Katica ), Srđan Rajšić (Jelenko), Gojko Roglić (deda Stanislav), Živko Cerović (kelner Osman Avramović)
Lik Rumenke koji igra Ljiljana Stošić Marković, jasno nam je dočarao ženu koja oseća bes ali ne dozvoljava sebi da ga se reši ni da zaboravi prepoznatu zlu nameru, koja možda inicijalno i nije bila zla, ali je nedostatkom komunikacije stvorena, nadograđena, oblikovana, usmerena u uništenje. Georgina, koju u predstavi igra Maja Jovčić oseća štetno dejstvo besa, te komunicira u snovima, karikira i odugovlači porođaj u strahu od odbačenosti. Radovan je izmešten na sigurno mesto a to je mašta i zapitanost pred živim delom koje se odigrava pred nama na pozornici ili u životu.
Reditelj Srđan Rajšić o svojim rediteljskim namerama i umetničkom postupku u dramskom delu "Radovan III" kaže za Novine Toronto:
"U ovom komadu zamisao i pokretačka ideja je bila stići do izvorne, tekstualne osnove samog dela. Bilo je izuzetno teško osloboditi se dramskog lika Radovana III u vanprostornom i vanvremenskom tumačenju Zorana Radmilovića. Glumačkom bravurom koju nam je ostavio Zoran Radmilović borile su se i boriće se sve generacije posle njega.
Kao rešenje da se ne upadne u kliše a da se izvuče na površinu osnova dramskog predloška, mogu reći da sam se drsko usudio da lik Radovana izvučem ili sakrijem u samom delu, doduše ne u potpunosti, kroz replike Rumenke i Stanislava saznajemo da je Radovan na prinudnom odsustvu, i sve replike originalnog Radova pripišem Rumenki koja je u ovoj postavci noseća, ali ne i glavna uloga. Glavna uloga je Georgina.
Glumačka bravura Zorana Radmilovića bila je zasnovana na nadahnutoj improvizaciji i samim tim je bila glavni razlog ogromnog uspeha čuvene predstave Ateljea 212. Od samog početka rada na ovoj predstavi želeo sam da izbrišem komični naboj koji su svi očekivali, jedina ideja vodilja mi je bila vrednost drame Dušana Kovačevića napisane davne 1973. ali sa ogromnom aktuelnošću i danas.
"Radovan III, tužna komedija o samoizdaji" je plodonosan i provokativan scenski material. Kao takvom sam mu i pristupio u celosti. Direktno i bez želje da predstava bude komična. Priča o primitivnoj i u svom svetu zatvorenoj zajednici (gradu pa, može se reći i državi), koja je u stalnom sukobu sa celim svojim okruženjem, i dalje je, nažalost, aktuelna metafora srpskog društva kako u matici tako i u dijaspori. Htenje da plastično dočaram neobičnu žanrovsku odrednicu - bolna komedija, je bio izazov ali i zadovoljstvo.
Izdaja i samoizdaja su bili pokretač kritičkog posmatranja odnosa prema društvu, međusobnih odnosa u društvu pa i države odnosno Sistema, a sve gledano kroz prizmu autistične porodice i pitanjem gde je granica između njih i nas.
Publika je napustila salu sa gorkim ukusom u ustima. Da li to znači da je predstava prodrmala uspavanu publiku u Torontu naviknutu na komedije kao takve, bez kritičkog osvrta i polazne ideje?
Jedno je sigurno, kao reditelj nisam želeo da nepovezana i spoljašnja komičarska rešenja izađu u prvi plan. Pokušao sam da gledaocu pomognem da se probije do samog teksta. Nisam želeo da ovoj predstavi jedina svrha bude zabava i zadovoljan gledalac. Prodrman, probuđen i zapitan gledalac je dokaz da je predstava prebacila četvrti zid.
Rad na samom komadu, kao i svim mojim dosadašnjim predstavama nije imao nikako rediteljski pristup, bio je isključivo sa pozicije glumca koji kroz igru dolazi do scenskih rešenja, postavlja pitanja ali namerno ne daje odgovore. To prepuštamo publici na traganje."
Foto: Ivana Đorđević
Povest o Hrabrosti i Ludosti.
Već su duge decenije kako, prema vrsnom velikanu pozorišne režije 20og vekaĐorđo Strleru, kada ljubitelji pozorišta, pred odlazak na predstavu sretnu prijatelje, koji ih pitaju šta ćete gledati, a ovi odgovore, primera radi, Šekspira, odmah usledi pitanje: "Čijeg Šekspira?" (Može da bude i pitanje: Čijeg Čehova, Čijeg Brehta, Čijeg Beketa ...) Ovo je uobičajeni razgovor evropske kulturne sredine, u centrima gde se u jednoj večeri, svakog dana, igra po 50, 70 pozorišnih predstava na različitim scenama (Berlin, London, Rim...) Ovakvog razgovora nema u Beogradu niti u Torontu; ne u Beogradu, usled ekonomske skromnosti sredine; ne u Torontu, zbog nepostojanja širine kulture.
Još u vreme dok je, ideološki prihvatljivo, postavljena predstava Radovan III bila "kultno" popularna, u srpskoj intelektualnoj sredini su postavljana pitanja njenog tihog izrugivanja Srbina Srbima, sliknja Srba kao civilizacijski inferiornih primitivaca koji ne umeju, ne mogu da prihvate urbanu sedinu i jedino su sigurni u svoj primitivizam, kojim dominira autoritet oca toliko velik da i pet godina trudnoj kćeri ne dozvoljava porođaj. Pitanja su gušena pod etiketom nacionalizma i u javnost nisu ni smela da izbiju, a predstava je postala privatna predstava jednog glumca, oslonjena na njegove improvizatorske moći. Delovala je da je svakog dana drugačija, a u stvari je bila svakodnevno ista, samo sa drugim temama ponovljene improvizacije. Sa smrću glumca umrla je i predstava.
Sve ovo nije o glumcu već o "tankoći i beskrvnosti" teksta i nedostatku imaginacije autora, a više reditelja.
Ovo nije o smrti Radovana III, ovo je o smrti Šekspira.
Šekspir je odavno postao samo predložak dramskog dešavanja. Danas se karte ne kupuju za Šekspirove predstave već za delo ovog ili onog reditelja komada, po Šekspirovom tekstu.
Hrabrost i Ludost su rođene sestre i nikada Hrabrost nije dovela do uspeha bez Ludsti, što će reći: ma kako uzvišeno usmeren bio kreativni čin, bez imaginacije čin neće dati uspeh.
Mala grupa pozorišnih zaljubljenika, okupljena oko Srpskog pozorišta u Torontu, pri SKUD Oplenac odvažila se hrabro, bez ikakvog ideološkog predloška, da, na svoj način, preispituje mit Radovan III i originalnom aktuelizacijom postojećeg predloška, izazvala je podeljenost ovdanje publike, što je od značaja.
Očito predstava nije ostavila gledaoce ravnodušnima.
Izvođenje dramske zamisli je, zahvaljujući trudu i posvećeničkom radu svih članova ekipe, u potpunosti uspelo. Istrajnost u liku, Ljiljne Stošić Marković; prilagodljivost liku, Gojka Roglića; životna ubedljivost pojave lika, Živka Cerovića; šarm izgnanice iz sopstveng pola, Glorije Kravis; dočarana dražesnost, trudnice pod zabranom porođaja, Maje Jovčić; i već klasično viđena sposobnost promenjivosti karaktera lika, Srđana Rajšića, potpuno su, bez predaha, zategli dramsku radnju na sceni od dizanja do spuštanja zavese.
Jedna trivijalna, banalna, prilično neuspela ironizacija srpske mas-tranzicije iz ruralnog u urbani ambijent 20og veka, izdignuta siromaštvom pozorišnog vaspitanja publike do kulta, postavljena je na drugačiji, nov, neubičajen način, više u duhu alan-fordovske i post-apokaliptične atmosfere.
Dalekosežnost ovog postupka dovela nas je do toga da sada, posle Brstininog neuspeha u pokušaju oživljavanja Radovana III - blisko predlošku kakav je ostavio glumac Radmilović - i ovog Rajšićevog izmeštenog ugla pristupu tekstu, po prvi put, na odgovor da idemo da gledamo Radovana III, može da nam se postavi pitanje: Čijeg Radovana III gledamo?
I sam autor teksta Dušan Kovačević, uvrstio se ovim u teatarski žive veličine, a to je valjda i smisao ma kog rediteljskog postupka.
Neki će uvek voleti, neki će uvek odbijati da prihvate promene. Ipak, posle duboko angažovanog rada čitave ekipe, Radovan III više neće nikada izgledati isto.
Radovan III je napustio soliter, autoritet obitava u legendi sopstvene porodice, u sećanjima i uspomenama; pomak je načinjen.
Poduhvatu i ekipi sve pohvale na Ludosti, Hrabrost je dala svoj nedvosmisleni, ali i neočekivani rezultat.
Radovan Gajić
