Uprkos ponovljenim molbama zdravstvenih i državnih vlasti da se ostane kod kuće da bi se usporilo širenje bolesti Covid-19, mnogi ljudi to jednostavno - neće.
Nastojeći da objasni ignorisanje upozorenja na opasnost od novog koronavirusa i to "teranje po starom", psiholozi s kojima je razgovarao CNN nalaze niz objašnjenja koja se većinom svode na ljudsku prirodu.
Gordon Asmundson, profesor psihologije na Univerzitetu Redžina u Saskačevanu, proučavajući tu društvenu pojavu podelio je ljude u tri grupe na osnovu odgovora na pandemiju: "prekomerno poslušni", "nedovoljno poslušni" i "oni između".
"Prekomerno poslušni" su panični kupci koji su ođednom nagomilali zalihe namirnica za više meseci. Oni se plaše, te im zaliha, čak i samo gomile toalet-papira, ublažava strah.
"Oni između" rade bez panike ono što se od njih traži i ne ponašaju se lakomisleno što je tokom pandemije blagotvorna "zlatna sredina".
"Nedovoljno poslušni" su oni koji se ne pridržavaju uputstava zdravstvenih vlasti, smatrajući sebe neranjivim, ne drže se na propisanoj udaljenost od drugih jer veruju da se neće razboleti, mada im se govori da razdaljina može sprečiti širenje zaraze.
Ti "nedovoljno poslušni" zato mogu biti krivi ako virus nastavi da se širi još mesecima.
Poput paničnih kupaca koji gomilaju toalet-papir, i "nedovoljno poslušni" se u stvari osećaju nemoćnim, ali oni time što ne paniče, već "prkose", stvaraju sebi osećaj da je rizik od virusa manji nego što jeste, rekla je direktorka Kliničkih istraživanja Američkog psihološkog udruženja Vejl Rajt.
"Jedna od teškoća sa neizvesnošću uopšte je to što nas ona podseća na stvari koje su van naše kontrole", rekla je ona. "Mislim da oni što prkose, time pokušavaju da povrate kontrolu", dodala je.
Nekima se čini da je Covid-19 udaljen problem koji imaju stanovnici dalekih prenaseljenih gradova i drugih zemalja, te to, "mada tužno, jeste tamo njihova briga".
Ljudi u zajednicama gde infekcija nije rasprostranjena ili gde zvaničnici nisu uveli ograničenje kretanja, manje su voljni da se distanciraju od drugih, rekao je Stiven Tejlor, klinički psiholog i autor knjige "Psihologija pandemije" - istorijskog pogleda na ljude u takvoj krizi.
Uz to, korona virus, rekao je on za CNN, stvara "info-demiju": u medijima, na društvenim mrežama i u razgovorima s drugima toliko je priče o virusu, da ljudi "jednostavno otupe" na tu temu.
Preopterećenje informacijama doprinosi i nastanku zbunjujućih poruka. Recimo: više puta je rečeno da je rizik od zaraze niži među mlađim ljudima, te oni postaju skloni da se i ne plaše virusa.
To nije samo generacijski problem jer zapadni svet, a posebno SAD, već dugo cene individualne slobode, ponekad čak i više nego dobrobit zajednice, a tokom pandemije takav stav može biti poguban za najugroženije, rekao je Tejlor.
Zato zdravstveni radnici, poznate ličnosti i drugi pozivaju građane da ostanu kod kuće ne samo radi sebe, već i radi svih drugih ljudi.
"Zajednički, društveni napor je jedini način upravljanja" pandemijom, rekao je Tejlor, "svako mora uzeti u obzir više, ne samo samog sebe".
Sva tri psihologa se slažu da ljudi žude za društvenim vezama i da ih boli ako im se to uskrati na duže vreme.
To može biti posebno teško starijima koji su već izloženi većem riziku od smrtnosti, depresije i usamljenosti, a manje spremni da za komunikaciju koriste digitalna sredstva.
"Mi smo društvena bića", rekao je Asmundson, "imamo i niz sloboda, te je u to teško uneti promene koje se od nas traže".
Asmundson posebno proučava da li se ipak ljudi mogu ubediti da ne izlaze napolje.
On smatra da poruke kojima to zvaničnici zahtevaju, treba da se preoblikuju oslanjajući se na psihološke faktore koji utiču na odživ pojedinaca, bilo da su to oni preteruju ili oni koji se ne obaziru na zahteve.
Psiholozi kažu da je prenošenje takvih poruka teško. Neki smatraju da ljude treba uplašiti da bi ostali kod kuće. Drugi međutim tvrde da upotreba straha može uzvratiti udarac, jer uplašeni ljudi ne donose odluke zasnovane na logici - otuda i panično kupovanje velikih količina namirnica.
Asmundson je rekao da je teško postići jednak odživ i "prekomerno poslušnih" i "nedovoljno poslušnih". Ali o jednom se on i ostali stručnjaci slažu: ostajanje kod kuće je najbolje sredstvo protiv pandemije, zaključio je CNN.
