Ontarijski ogranak nacionalne Asocijacije za mentalno zdravlje ispitivao je uticaj i efekte pandemijske krize na ono šta osećaju i kako se ponašaju građani u provinciji. Anketu je sprovela agencija Polara.
Devet od deset učesnika u onlajn anketi izrazio je zabrinutost zbog efekata pandemije na nacionalnu privredu, a nešto malo manje na budućnost, na mlade i starije generacije, lične finansije, kao i na blagostanje porodice i prijatelja. Oko polovine učesnika brinu posledice koje pandemija može imati na njihovo sopstveno mentalno zdravlje, dok dve trećine strahuju zbog posledica koje ostaju na njima najdražim osobama.
Skoro svaki četvrti anketirani priznao je da se u većoj meri oslanjaju na korišćenje supstanci, kao što su alkohol, duvan i kanabis.
Izolacija tokom pandemijske krize uticala je na sve, pa i na decu, koja su u anketi Instituta Angas rajd, svoje raspoloženje najčešće objašnjavala rečju ‘dosada’.
Pored toga, među relativno čestim odgovorima našlo se i ‘normalno’, a među tinejdžerima je, dvostruko češće nego kod mlađih, prisutna ljutnja kao reakcija na dešavanja. Bezvoljnost je veoma prisutna, pa iako prate časove preko interneta, tri petine anketiranih nije time motivisano, a svega trećina bi želela da se vrati u školske klupe.
Svako četvrto anketirano dete, uzrasta 10-17 godina, smatra da se pandemija nepovoljno odrazila na odnose sa prijateljima.
