Američka nevladina organizacija Fridom haus stoji iza zaključaka iznetih o Srbiji u izveštaju "Zemlje u tranziciji", objavljenom početkom maja, navodi se u pisanom odgovoru njenog predsednika Majka Abramovica Glasu Amerike.
"Od 1995. godine izveštajem 'Zemlje u tranziciji' vršene su procene stanja demokratije u 29 država Evrope i Evroazije. Identična metodologija i postupci analize koriste se od 2005. Svake godine Fridom haus sarađuje sa lokalnim analitičarima koji rade na izveštaju i predlažu učinak svake zemlje", navedeno je u izjavi Majka Abramovica Glasu Amerike.
Ukazano je da se potom nacrt izveštaja dostavlja anonimnim recenzentima (kojih je od tri do pet) i oni pružaju povratne informacije o zaključcima nacrta koji im je dostavljen. Takođe, izjašnjavaju se o učinku zemlje koji je predložio autor izveštaja.
"Na kraju, zaključke i učinke o svih 29 država razmatra stručni nadzorni odbor zadužen za izveštaj 'Zemlje u tranziciji', proverava se tačnost iznesenih ocena u dokumentu - koji pre konačne objave rediguje Fridom haus. Deo izveštaja koji se odnosi na Srbiju prošao je kroz ovaj rigorozan proces", ističe se u izjavi Majka Abramovica.
Nevladina organizacija Fridom haus objavila je u izveštaju "Zemlje u tranziciji 2020" da su Srbija i Crna Gora napustile kategoriju delimično konsolidovanih demokratija i prešle među države označene kao vlade u tranziciji ili hibridne režime - odnosno da prvi put od 2003. godine nisu kategorisane kao demokratske države.
Nakon toga, autor izveštaja za Srbiju Miloš Damnjanović, izjavio je za Glas Amerike da prethodnih godina postoji kontinuirano nazadovanje demokratije u državi, a da je padu ovaj put najviše doprinela korupcija.
Sa druge strane, u odgovoru Vlade Srbije koji je u njeno ime organizaciji Fridom haus poslala premijerka Ana Brnabić, osporava se tvrdnja da Srbija prednjači u slabljenju demokratije na Balkanu i navodi da je, prema brojkama, Srbija ocenjena bolje od Crne Gore i BiH.
Izveštaj "Zemlje u tranziciji" Fridom hausa je godišnji pregled o demokratskim reformama koje je sprovelo 29 zemalja, nekada komunističkih država Centralne i Istočne Evrope.
Ta nevladina organizacija sastavlja ga i objavljuje od 1995, a kriterijume koje koristi nije menjala od 2003. godine.
