Šef evropske diplomatije Žozep Borel ocenio je "neprihvatljivim" američke sankcije Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) i zatražio od Vašingtona da "revidira svoju odluku".
"Sankcije osoblju MKS i njihovim porodicama su neprihvatljive i bez presedana po obimu i sadržaju... Zahtevamo od SAD da momentano revidiraju svoj stav", saopštio je Borel.
On je istakao da je "EU odlučna da brani Sud od svakog spoljnog mešanja u cilju ometanja toka pravde i nanošenja štete međunarodnom sistemu krivičnog pravosuđa".
"MKS mora da ima mogućnost da radi potpuno nezavisno i nepristrasno protiv nekažnjivosti", rekao je Borel.
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je 11. juna ukaz o uvođenju ekonomskih sankcija i putnih restrikcija svim zaposlenim u MKS koji vode istrage ili optužuju američke vojnike ili obaveštajne zvaničnike vezano za moguće zločine u Avganistanu.
Mera se odnosi na "agente država koje sarađuju sa Sudom", istakao je Borel.
MKS je formiran 2002. radi procesuiranja ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti i genocid u oblastima gde počinioci inače ne bi gonjeni. Njegovu jurisdikciju priznaju 123 države.
SAD nisu nikad bile član MKS. Administracije obe stranke u SAD, republikanaca i demokrata, bile su zabrinute zbog mogućnosti političkog gonjenja američkih vojnika i zvaničnika zbog navodnih ratnih zločina i drugih dela.
SAD su dobile obećanja većine članova suda da neće tražiti takva suđenja uz znanje da rizikuju gubljenje američke vojne ili druge pomoći.
Međutim, tužioci MKS su pokazali spremnost da nastave istrage pripadnika američkih vojnih snaga i ranije ove godine pokrenuli su jednu takvu istragu koja je odmah naišla na američku osudu.
Glavna tužiteljka suda Fatu Bensuda je tražila od sudija tog suda da otvore istragu o navodnim ratnim zločinima u Avganistanu u kojima su moguće uključeni i Amerikanci. Sudije su prvo odbile zahtev, ali je Bensuda uložila žalbu i istraga je odobrena u martu.
Ta presuda, doneta u žalbenom postupku, jeste prva kojom je tužiocu tog suda odobreno da istražuje američke vojnike, čime je taj međunarodni sud krenuo u direktno suprotstavljanje sa Trampovom administracijom.
Slučaj se odnosi na navode o ratnim zločinima koje su počinile avganistanske snage nacionalne bezbednosti, pripadnici talibana i Hakani mreže, kao i predstavnici američkih snaga i obaveštajnih zvaničnika u Avganistanu od maja 2003. godine.
